„Тенис“ креће из срца Баната

Зрењанин – Сасвим је извесно да немачка компанија „Тенис“ креће с изградњом дуго најављиваних фарми свиња у нашој земљи. Конкретан потез учинила је Скупштина града Зрењанина, која је донела прве одлуке у процесу стварања услова за почетак градње једне од њих – у атару села Банатски Деспотовац.

На седници градског парламента, уочи прошлог викенда, под допунском тачком дневног реда донета је одлука о изради плана детаљне регулације пољопривредног земљишта у близини села Банатски Деспотовац. Мада није прецизирано, ради се о процедури за градњу „Тенисове“ фарме. Због нетранспарентности, приговорено је што је седница Градског већа, која је претходила заседању локалног парламента, била затворена за јавност.

Представници власти образложили су да је реч о државном послу, као и да је захтев за регулацију земљишта дошао из Министарства пољопривреде. Градоначелник Чедомир Јањић рекао је за „Политику“ да је заиста реч о припремама за „Тенисову“ фарму, али да у детаље не може да улази, јер он нема прецизне информације, а град није надлежан за то већ министарство.

Оно што градоначелник, овим поводом, наглашава јесте страна инвестиција од преко 22 милиона евра, запошљавање већег броја радника и ангажовање наших ратара кроз кооперантски однос с немачком фирмом.

У Банатском Деспотовцу још нема конкретних реакција поводом могућег доласка „Тениса“. У руководству села тврде да се око 50 хектара државне земље, која је намењена немачком инвеститору, налази неколико километара од насеља и да евентуални неугодан мириси, на што су указивали еколози, неће допирати до мештана.

У Сечњу, суседној општини, такође призивају „Тенис“, а добродошлицу је пред ТВ камерама зажелео председник општине Предраг Милошевић. Он је изразио наду да ће бар једна од двадесетак фарми немачког инвеститора предвиђених у Војводини бити подигнута на подручју Сечња.

Међутим, у Зрењанинском пословном кругу (Зрепок) у који су учлањени и овдашњи најпознатији произвођачи хране, упозоравају да се добро мора размислити коме ће се земља давати у дугорочни закуп и постављају питање ко ће и по ком основу о томе одлучивати. Председник ове асоцијације Стево Кочалка каже да би несмотреност у доношењу одлука у овој области могла потпуно да испразни наша села у процесу који је већ почео и да би се остатак сељака могао потпуно претворити у најамне раднике.

Драган Клеут, председник банатске ратарске асоцијације, упозорава да по важећем закону о пољопривредном земљишту 30 процената државне земље у свакој општини може да се изда странцима. – Кад се узме у обзир да сва земља није повољна за обраду, онда то у пракси значи да ће странци моћи да закупе и пола државне земље и то на 30 година. А нама се земља издаје на годину дана. „Тенис“ најављује 24 фарме, и по свакој би му се обезбедило 3.000 хектара плодног земљишта, укупно 72.000 хектара. С обзиром да се у Војводини укупно годишње изнајмљује 150.000 хектара државног земљишта, да ли би немачка компанија тада имала монопол? – пита Клеут.