„Tenis“ kreće iz srca Banata

Zrenjanin – Sasvim je izvesno da nemačka kompanija „Tenis“ kreće s izgradnjom dugo najavljivanih farmi svinja u našoj zemlji. Konkretan potez učinila je Skupština grada Zrenjanina, koja je donela prve odluke u procesu stvaranja uslova za početak gradnje jedne od njih – u ataru sela Banatski Despotovac.

Na sednici gradskog parlamenta, uoči prošlog vikenda, pod dopunskom tačkom dnevnog reda doneta je odluka o izradi plana detaljne regulacije poljoprivrednog zemljišta u blizini sela Banatski Despotovac. Mada nije precizirano, radi se o proceduri za gradnju „Tenisove“ farme. Zbog netransparentnosti, prigovoreno je što je sednica Gradskog veća, koja je prethodila zasedanju lokalnog parlamenta, bila zatvorena za javnost.

Predstavnici vlasti obrazložili su da je reč o državnom poslu, kao i da je zahtev za regulaciju zemljišta došao iz Ministarstva poljoprivrede. Gradonačelnik Čedomir Janjić rekao je za „Politiku“ da je zaista reč o pripremama za „Tenisovu“ farmu, ali da u detalje ne može da ulazi, jer on nema precizne informacije, a grad nije nadležan za to već ministarstvo.

Ono što gradonačelnik, ovim povodom, naglašava jeste strana investicija od preko 22 miliona evra, zapošljavanje većeg broja radnika i angažovanje naših ratara kroz kooperantski odnos s nemačkom firmom.

U Banatskom Despotovcu još nema konkretnih reakcija povodom mogućeg dolaska „Tenisa“. U rukovodstvu sela tvrde da se oko 50 hektara državne zemlje, koja je namenjena nemačkom investitoru, nalazi nekoliko kilometara od naselja i da eventualni neugodan mirisi, na što su ukazivali ekolozi, neće dopirati do meštana.

U Sečnju, susednoj opštini, takođe prizivaju „Tenis“, a dobrodošlicu je pred TV kamerama zaželeo predsednik opštine Predrag Milošević. On je izrazio nadu da će bar jedna od dvadesetak farmi nemačkog investitora predviđenih u Vojvodini biti podignuta na području Sečnja.

Međutim, u Zrenjaninskom poslovnom krugu (Zrepok) u koji su učlanjeni i ovdašnji najpoznatiji proizvođači hrane, upozoravaju da se dobro mora razmisliti kome će se zemlja davati u dugoročni zakup i postavljaju pitanje ko će i po kom osnovu o tome odlučivati. Predsednik ove asocijacije Stevo Kočalka kaže da bi nesmotrenost u donošenju odluka u ovoj oblasti mogla potpuno da isprazni naša sela u procesu koji je već počeo i da bi se ostatak seljaka mogao potpuno pretvoriti u najamne radnike.

Dragan Kleut, predsednik banatske ratarske asocijacije, upozorava da po važećem zakonu o poljoprivrednom zemljištu 30 procenata državne zemlje u svakoj opštini može da se izda strancima. – Kad se uzme u obzir da sva zemlja nije povoljna za obradu, onda to u praksi znači da će stranci moći da zakupe i pola državne zemlje i to na 30 godina. A nama se zemlja izdaje na godinu dana. „Tenis“ najavljuje 24 farme, i po svakoj bi mu se obezbedilo 3.000 hektara plodnog zemljišta, ukupno 72.000 hektara. S obzirom da se u Vojvodini ukupno godišnje iznajmljuje 150.000 hektara državnog zemljišta, da li bi nemačka kompanija tada imala monopol? – pita Kleut.