Понедељак, 22.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дуга историја камене лепотице

Дуга историја камене лепотице
Ко је оснивач Будве (Фотодокументација „Политике”)

Будва – Најстарији град на Јадрану (више од два и по миленијума), основао је Кадмо, син феничанског краља Агенора и краљице Телефосе. Заједно са прелепом женом Хармонијом стигао је воловском запрегом у ове крајеве. Од речи боус, што на грчком значи во, настала је властита именица Будва. Како пише Грк Стјепан Византијски, Кадмо и Хармонија су побегли у илирске крајеве пошто су протерани из Тебе.

У туристичкој престоници Црне Горе, међутим, „на сцени” измишљена легенда о оснивачима Будве – извесном Марку клесару и лепој Јелени. Њихова наводно трагична љубав, која је окончана у мору испред градских бедема, описана је у неким проспектима и другим туристичким публикацијама које говоре о оснивању Будве.

Недавно је професор др Милан Ристановић поручио Будванима, нарочито онима који одлучују о туристичком и свеколиком другом развоју, да се врате правој легенди.

– Сваки град био би срећан да је стар колико и Будва и да има осниваче, као што је то случај с овим медитеранским центром, казао је Ристановић.

Историчар и слависта, полиглота који је дипломирао на Сорбони, пореклом из околине Пљеваља, аутор занимљиве књиге о Одисеју и Јадрану, препоручио је враћање истинитој легенди на прави начин.

– Требало би што пре одржати научни симпозијум о Кадму, где би говорили познати стручњаци из разних области и са разних страна, наравно после и публиковати те радове. Будва има искуства у организацији таквих скупова. Потом би требало на неком згодном месту подићи споменик оснивачу града, што би јасно упућивало туристе и друге посетиоце на давна, бурна времена и дугу историју „камене лепотице”, поручио је Ристановић.

Измишљена легенда о постанку Будве добила је и „материјални печат”. У зидине старог града уграђена је камена плоча, намерно патинирана како би се уклопила у старину, која „оверава” причу о љубави Марка и Јелене. Републички завод за заштиту споменика културе био је наложио уклањање тог „обележја”, али решење није испоштовано. Тако прича о томе стоји и даље у папирима, логу и меморандумима разних организација. И на камену.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.