Duga istorija kamene lepotice

Budva – Najstariji grad na Jadranu (više od dva i po milenijuma), osnovao je Kadmo, sin feničanskog kralja Agenora i kraljice Telefose. Zajedno sa prelepom ženom Harmonijom stigao je volovskom zapregom u ove krajeve. Od reči bous, što na grčkom znači vo, nastala je vlastita imenica Budva. Kako piše Grk Stjepan Vizantijski, Kadmo i Harmonija su pobegli u ilirske krajeve pošto su proterani iz Tebe.

U turističkoj prestonici Crne Gore, međutim, „na sceni” izmišljena legenda o osnivačima Budve – izvesnom Marku klesaru i lepoj Jeleni. Njihova navodno tragična ljubav, koja je okončana u moru ispred gradskih bedema, opisana je u nekim prospektima i drugim turističkim publikacijama koje govore o osnivanju Budve.

Nedavno je profesor dr Milan Ristanović poručio Budvanima, naročito onima koji odlučuju o turističkom i svekolikom drugom razvoju, da se vrate pravoj legendi.

– Svaki grad bio bi srećan da je star koliko i Budva i da ima osnivače, kao što je to slučaj s ovim mediteranskim centrom, kazao je Ristanović.

Istoričar i slavista, poliglota koji je diplomirao na Sorboni, poreklom iz okoline Pljevalja, autor zanimljive knjige o Odiseju i Jadranu, preporučio je vraćanje istinitoj legendi na pravi način.

– Trebalo bi što pre održati naučni simpozijum o Kadmu, gde bi govorili poznati stručnjaci iz raznih oblasti i sa raznih strana, naravno posle i publikovati te radove. Budva ima iskustva u organizaciji takvih skupova. Potom bi trebalo na nekom zgodnom mestu podići spomenik osnivaču grada, što bi jasno upućivalo turiste i druge posetioce na davna, burna vremena i dugu istoriju „kamene lepotice”, poručio je Ristanović.

Izmišljena legenda o postanku Budve dobila je i „materijalni pečat”. U zidine starog grada ugrađena je kamena ploča, namerno patinirana kako bi se uklopila u starinu, koja „overava” priču o ljubavi Marka i Jelene. Republički zavod za zaštitu spomenika kulture bio je naložio uklanjanje tog „obeležja”, ali rešenje nije ispoštovano. Tako priča o tome stoji i dalje u papirima, logu i memorandumima raznih organizacija. I na kamenu.