Немце шокирала победа „америчког Немца”

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – На 27. годишњицу пада Берлинског зида Немце је дочекала за њих шокантна вест преко Атлантика – републиканац Доналд Трамп победио је на изборима за председника САД. Упркос томе што он има немачке корене, Немци су отворено прижељкивали победу Хилари Клинтон, а водећи немачки политичари, са изузетком канцеларке Ангеле Меркел, протеклих месеци нису се либили да Трампа жестоко критикују. Штавише, његова победа је означавана као најгори могући сценарио, како због утицаја на немачку извозно оријентисану економију, тако и због тога што нису могли да замисле да ће неко кога су амерички медији поредили са Хитлером постати главнокомандујући војске која на немачкој територији има своје трупе и нуклеарне бојеве главе.

За разлику од немачког председника, вицеканцелара и шефа дипломатије, пре избора канцеларка је одржала обећање да их неће коментарисати. Дан после, ова демохришћанка је честитала Трампу, истичући при томе значај односа две земље и подсећајући га на заједничке вредности.

„Кога год амерички народ бира за председника на слободним и фер изборима, то има значај далеко изван граница САД”, рекла је она. „Немачка и Америка су повезане својим вредностима: демократијом, слободом, поштовањем закона и достојанства људских бића, без обзира на њихово порекло, боју коже, религију, род, сексуалну оријентацију или политичка гледишта.”

Њен социјалдемократски вицеканцелар Зигмар Габријел се, пак, држао критичког тона који је заузео према Трампу пре неколико месеци када га је означио као „претњу миру, друштвеној кохезији, и привредном развоју”, сврставајући га у исти кош са крајњим десничарима у Европи. Трампову победу је јуче назвао „упозорењем за Немачку и Европу”.

„Трамп је пионир новог ауторитарног и шовинистичког међународног покрета. Он је такође и упозорење за нас”, рекао је он у интервјуу за медијску групу Функе. „Наша земља и Европа морају да се промене ако желимо да се боримо против ауторитарног међународног покрета.”

Његов страначки колега и шеф немачке дипломатије Франк Валтер Штајнмајер јуче, међутим, није поновио своју предизборну изјаву да је Трамп „један од највећих светских проповедника мржње, који се поиграва људским страховима”.

„Сматрам да морамо да очекујемо да ће америчка спољна политика за нас бити знатно мање предвидљива и морамо да очекујемо да ће САД тежити да по својој вољи доносе одлуке. Другим речима, а нећу да улепшавам ствари, ништа неће бити лакше, а много тога ће бити теже. Ми не знамо како ће Доналд Трамп владати Америком”, рекао је Штајнмајер за новинску агенцију ДПА, додајући да он неће одустати од трансатлантских веза. „Баш као што смо ми Немци у прошлости много тога научили од наших америчких пријатеља, сада морамо да охрабримо наше америчке пријатеље да буду уз нас и остану део партнерства које смо годинама развијали.”

Социјалдемократски министар правде Хајко Мас је на „Твитеру” написао да „свет неће пропасти, само ће бити још луђи”, док је демохришћанска министарка одбране Урсула фон дер Лајен признала је ово за њих „тежак шок”, спекулишући о будућности НАТО-а.

„Наравно, ми Европљани као НАТО партнери знамо да ће се Доналд Трамп запитати колико ми доприносимо алијанси. Али ми ћемо се питати о његовом ставу према алијанси. Многа питања су отворена. Спремна да преузме одговорност и слободоумна Америка је у нашем интересу”, рекла је Фон дер Лајенова, додајући да и она сматра да „Трамп зна да ово није било гласање за њега, већ против Вашингтона, против естаблишмента”.

Немачки социјалдемократа и председник Европског парламента Мартин Шулц је међу првим званичницима ЕУ честитао Трампу, иако је пре месец и по дана за „Шпигл” о њему рекао да је „очигледно неодговоран човек” те да би његов долазак на положају који изискује највиши осећај одговорности био „не само проблем за ЕУ, већ и за читав свет”. Он је тада рекао да ће Трампова победа охрабрити све оне који га опонашају у Европи, мислећи на Алтернативу за Немачку (АфД).

Шефица АфД-а Фрауке Петри је на „Твитеру” честитала Трампу, истичући да је „ова ноћ променила САД, Европу и свет”. Од лидера осталих немачких опозиционих странака, шеф Зелених Џем Ездемир сматра да је „ово прекид досадашње традиције да Запад заступа либералне вредности”, док шеф Левице Бернд Риксингер сматра да Трамп „неће бити у могућности да било шта понуди људима којима је обећао све” те да ће „ићи ка једном ауторитарном друштву”.

У Немачкој многи страхују како ће на њихову привреду утицати улазак у Белу кућу унука немачког исељеника из градића Калштата, који је у кампањи жестоко критиковао илегалне мигранте и сељење капитала у државе са јефтинијом радном снагом. Док се у Дојче банци, као његовом безмало једином зајмодавцу, можда сада неко нада да ће им вратити позајмљене стотине милиона евра, немачки аутомобилски гиганти, попут „Фолксвагена” и „Бе-Ем-Веа”, страхују да ће на њихове профите утицати не само могућност да не буде склопљен споразум о слободној трговини између САД и ЕУ, већ да ће доћи до краха споразума НАФТА који имају САД, Канада и Мексико. Будући да немачки ауто-гиганти користе своје фабрике у Мексику да снабдевају возилима тржиште САД, ако Трамп испуни обећање и повуче САД из НАФТА то ће бити додатни ударац на ову индустрију која је већ сада у проблемима.

Историјска симболика 9. новембра

Франкфурт, Хајделберг – То што су баш 9. новембра сазнали за њима већински шокантан догађај да су Американци изабрали Трампа за председника, Немце је подсетило и на бројне догађаје у Немачкој који су баш тог датума мењали историјске токове набоље, али и нагоре. Баш на тај дан 1848. у Бечу је убијен Роберт Блум, вођа Мартовске револуције, што је симболично предвидело крах овог немачког демократског буђења. Тачно 70 година касније абдицирао је цар Вилхелм Други и проглашена је Вајмарска република, што је први покушај успостављања либералне демократије у Немачкој. Истог датума 1923. догодио се Пивнички пуч, када је Адолф Хитлер са својом нацистичком странком неуспешно покушао у Минхену да изврши државни удар. Петнаест година касније, 9. новембра се догодио погром над Јеврејима, познат под називом „Кристална ноћ”, што за историчаре представља први злочин који су нацисти извршили у оквиру Холокауста. Истог датума 1989. пао је Берлински зид, означивши крај хладног рата и подељености на две Немачке.