Nemce šokirala pobeda „američkog Nemca”

Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Na 27. godišnjicu pada Berlinskog zida Nemce je dočekala za njih šokantna vest preko Atlantika – republikanac Donald Tramp pobedio je na izborima za predsednika SAD. Uprkos tome što on ima nemačke korene, Nemci su otvoreno priželjkivali pobedu Hilari Klinton, a vodeći nemački političari, sa izuzetkom kancelarke Angele Merkel, proteklih meseci nisu se libili da Trampa žestoko kritikuju. Štaviše, njegova pobeda je označavana kao najgori mogući scenario, kako zbog uticaja na nemačku izvozno orijentisanu ekonomiju, tako i zbog toga što nisu mogli da zamisle da će neko koga su američki mediji poredili sa Hitlerom postati glavnokomandujući vojske koja na nemačkoj teritoriji ima svoje trupe i nuklearne bojeve glave.

Za razliku od nemačkog predsednika, vicekancelara i šefa diplomatije, pre izbora kancelarka je održala obećanje da ih neće komentarisati. Dan posle, ova demohrišćanka je čestitala Trampu, ističući pri tome značaj odnosa dve zemlje i podsećajući ga na zajedničke vrednosti.

„Koga god američki narod bira za predsednika na slobodnim i fer izborima, to ima značaj daleko izvan granica SAD”, rekla je ona. „Nemačka i Amerika su povezane svojim vrednostima: demokratijom, slobodom, poštovanjem zakona i dostojanstva ljudskih bića, bez obzira na njihovo poreklo, boju kože, religiju, rod, seksualnu orijentaciju ili politička gledišta.”

Njen socijaldemokratski vicekancelar Zigmar Gabrijel se, pak, držao kritičkog tona koji je zauzeo prema Trampu pre nekoliko meseci kada ga je označio kao „pretnju miru, društvenoj koheziji, i privrednom razvoju”, svrstavajući ga u isti koš sa krajnjim desničarima u Evropi. Trampovu pobedu je juče nazvao „upozorenjem za Nemačku i Evropu”.

„Tramp je pionir novog autoritarnog i šovinističkog međunarodnog pokreta. On je takođe i upozorenje za nas”, rekao je on u intervjuu za medijsku grupu Funke. „Naša zemlja i Evropa moraju da se promene ako želimo da se borimo protiv autoritarnog međunarodnog pokreta.”

Njegov stranački kolega i šef nemačke diplomatije Frank Valter Štajnmajer juče, međutim, nije ponovio svoju predizbornu izjavu da je Tramp „jedan od najvećih svetskih propovednika mržnje, koji se poigrava ljudskim strahovima”.

„Smatram da moramo da očekujemo da će američka spoljna politika za nas biti znatno manje predvidljiva i moramo da očekujemo da će SAD težiti da po svojoj volji donose odluke. Drugim rečima, a neću da ulepšavam stvari, ništa neće biti lakše, a mnogo toga će biti teže. Mi ne znamo kako će Donald Tramp vladati Amerikom”, rekao je Štajnmajer za novinsku agenciju DPA, dodajući da on neće odustati od transatlantskih veza. „Baš kao što smo mi Nemci u prošlosti mnogo toga naučili od naših američkih prijatelja, sada moramo da ohrabrimo naše američke prijatelje da budu uz nas i ostanu deo partnerstva koje smo godinama razvijali.”

Socijaldemokratski ministar pravde Hajko Mas je na „Tviteru” napisao da „svet neće propasti, samo će biti još luđi”, dok je demohrišćanska ministarka odbrane Ursula fon der Lajen priznala je ovo za njih „težak šok”, spekulišući o budućnosti NATO-a.

„Naravno, mi Evropljani kao NATO partneri znamo da će se Donald Tramp zapitati koliko mi doprinosimo alijansi. Ali mi ćemo se pitati o njegovom stavu prema alijansi. Mnoga pitanja su otvorena. Spremna da preuzme odgovornost i slobodoumna Amerika je u našem interesu”, rekla je Fon der Lajenova, dodajući da i ona smatra da „Tramp zna da ovo nije bilo glasanje za njega, već protiv Vašingtona, protiv establišmenta”.

Nemački socijaldemokrata i predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc je među prvim zvaničnicima EU čestitao Trampu, iako je pre mesec i po dana za „Špigl” o njemu rekao da je „očigledno neodgovoran čovek” te da bi njegov dolazak na položaju koji iziskuje najviši osećaj odgovornosti bio „ne samo problem za EU, već i za čitav svet”. On je tada rekao da će Trampova pobeda ohrabriti sve one koji ga oponašaju u Evropi, misleći na Alternativu za Nemačku (AfD).

Šefica AfD-a Frauke Petri je na „Tviteru” čestitala Trampu, ističući da je „ova noć promenila SAD, Evropu i svet”. Od lidera ostalih nemačkih opozicionih stranaka, šef Zelenih Džem Ezdemir smatra da je „ovo prekid dosadašnje tradicije da Zapad zastupa liberalne vrednosti”, dok šef Levice Bernd Riksinger smatra da Tramp „neće biti u mogućnosti da bilo šta ponudi ljudima kojima je obećao sve” te da će „ići ka jednom autoritarnom društvu”.

U Nemačkoj mnogi strahuju kako će na njihovu privredu uticati ulazak u Belu kuću unuka nemačkog iseljenika iz gradića Kalštata, koji je u kampanji žestoko kritikovao ilegalne migrante i seljenje kapitala u države sa jeftinijom radnom snagom. Dok se u Dojče banci, kao njegovom bezmalo jedinom zajmodavcu, možda sada neko nada da će im vratiti pozajmljene stotine miliona evra, nemački automobilski giganti, poput „Folksvagena” i „Be-Em-Vea”, strahuju da će na njihove profite uticati ne samo mogućnost da ne bude sklopljen sporazum o slobodnoj trgovini između SAD i EU, već da će doći do kraha sporazuma NAFTA koji imaju SAD, Kanada i Meksiko. Budući da nemački auto-giganti koriste svoje fabrike u Meksiku da snabdevaju vozilima tržište SAD, ako Tramp ispuni obećanje i povuče SAD iz NAFTA to će biti dodatni udarac na ovu industriju koja je već sada u problemima.

Istorijska simbolika 9. novembra

Frankfurt, Hajdelberg – To što su baš 9. novembra saznali za njima većinski šokantan događaj da su Amerikanci izabrali Trampa za predsednika, Nemce je podsetilo i na brojne događaje u Nemačkoj koji su baš tog datuma menjali istorijske tokove nabolje, ali i nagore. Baš na taj dan 1848. u Beču je ubijen Robert Blum, vođa Martovske revolucije, što je simbolično predvidelo krah ovog nemačkog demokratskog buđenja. Tačno 70 godina kasnije abdicirao je car Vilhelm Drugi i proglašena je Vajmarska republika, što je prvi pokušaj uspostavljanja liberalne demokratije u Nemačkoj. Istog datuma 1923. dogodio se Pivnički puč, kada je Adolf Hitler sa svojom nacističkom strankom neuspešno pokušao u Minhenu da izvrši državni udar. Petnaest godina kasnije, 9. novembra se dogodio pogrom nad Jevrejima, poznat pod nazivom „Kristalna noć”, što za istoričare predstavlja prvi zločin koji su nacisti izvršili u okviru Holokausta. Istog datuma 1989. pao je Berlinski zid, označivši kraj hladnog rata i podeljenosti na dve Nemačke.