Када монтажер постане пекар

Приједор – У малом месту Усорци које територијално припада Оштрој Луци, пуних две године отворена је пекара са симболичним називом „Сунцокрет”, чији је власник Рада Савић. Ништа необично, да ово није прва пекара у тој рубној општини Републике Српске а њен власник жена која се након 35 година рада у иностранству вратила у родни крај. Све те године Рада је била на месту монтажера на белгијској државној телевизији а онда је, стицајем околности, посао у информисању заменила пекарским занатом.

– Десило се то баш на мој рођендан, а понукало ме што сам, градећи гаражу, отишла до центра општине да купим хлеб и тада сазнала да нигде у близини нема ниједне пекаре, говори Рада са осмехом и вели да је, истог трена, помислила да једног дана отвори пекару како мештани Оштре Луке по хлеб не би морали ићи до Приједора удаљеног 18 километара.

Течно, на матерњем језику ова, само наизглед крхка женица истиче да је дивно осећање након више од три деценије вратити се на своје и међу свој народ. Подсећа да је радећи у Бриселу, на телевизији, са новинарима обишла готово цео свет. Била је и тамо где се ратује, упознала, каже, бившу Југославију кроз најружније догађаје. Била у Авганистану, Ираку, Африци, Америци... и онда се одлучила да све то напусти и дође у своје родне Усорце.

– Заправо, десиле су се реформе на телевизији а значиле су, између осталог, да свако ко има 55 година може да напусти посао и чека пензију до навршених 60 година живота. Одлучила сам се за ту варијанту, и званично ћу њихов пензионер бити првог септембра ове године, насмејана прича Рада и вели да јој много за живот не треба. Живи сама, има кућу а сада и пекару у коју је, додаје, уложила 120 хиљада марака а све машине је набавила у Београду.

У свом малом занату Рада има и подршку локалне заједнице а посебно начелника општине Оштре Луке, Дрене Куриџа која је, напомиње „крива” што је Раду одвела на Новосадски сајам, на коме је дефинитивно сазрела одлука да крене у нови посао. Данас Радина пекара има пет запослених радника.

– Још сам у контакту са бишим колегама. Недавно су ме звали да пођем са њима у Иран и то сам одбила. Рекла сам им да прихватам понуду само уколико би долазили на Косово, а то бих урадила због свога народа, категорична је Рада.

О њеној свестраности говори и податак да се у слободно време бави сликарством и скулптуром. У Бриселу је давно студирала Ликовну академију и негде на половини студија је напустила и запослила се.

– Све што урадим и насликам то и поклоним, истиче Рада додајући да јој дар за ову уметност даје прилику да на платно пренесе лепоте свог завичаја због којих је и заувек напустила Белгију.