Kada montažer postane pekar

Prijedor – U malom mestu Usorci koje teritorijalno pripada Oštroj Luci, punih dve godine otvorena je pekara sa simboličnim nazivom „Suncokret”, čiji je vlasnik Rada Savić. Ništa neobično, da ovo nije prva pekara u toj rubnoj opštini Republike Srpske a njen vlasnik žena koja se nakon 35 godina rada u inostranstvu vratila u rodni kraj. Sve te godine Rada je bila na mestu montažera na belgijskoj državnoj televiziji a onda je, sticajem okolnosti, posao u informisanju zamenila pekarskim zanatom.

– Desilo se to baš na moj rođendan, a ponukalo me što sam, gradeći garažu, otišla do centra opštine da kupim hleb i tada saznala da nigde u blizini nema nijedne pekare, govori Rada sa osmehom i veli da je, istog trena, pomislila da jednog dana otvori pekaru kako meštani Oštre Luke po hleb ne bi morali ići do Prijedora udaljenog 18 kilometara.

Tečno, na maternjem jeziku ova, samo naizgled krhka ženica ističe da je divno osećanje nakon više od tri decenije vratiti se na svoje i među svoj narod. Podseća da je radeći u Briselu, na televiziji, sa novinarima obišla gotovo ceo svet. Bila je i tamo gde se ratuje, upoznala, kaže, bivšu Jugoslaviju kroz najružnije događaje. Bila u Avganistanu, Iraku, Africi, Americi... i onda se odlučila da sve to napusti i dođe u svoje rodne Usorce.

– Zapravo, desile su se reforme na televiziji a značile su, između ostalog, da svako ko ima 55 godina može da napusti posao i čeka penziju do navršenih 60 godina života. Odlučila sam se za tu varijantu, i zvanično ću njihov penzioner biti prvog septembra ove godine, nasmejana priča Rada i veli da joj mnogo za život ne treba. Živi sama, ima kuću a sada i pekaru u koju je, dodaje, uložila 120 hiljada maraka a sve mašine je nabavila u Beogradu.

U svom malom zanatu Rada ima i podršku lokalne zajednice a posebno načelnika opštine Oštre Luke, Drene Kuridža koja je, napominje „kriva” što je Radu odvela na Novosadski sajam, na kome je definitivno sazrela odluka da krene u novi posao. Danas Radina pekara ima pet zaposlenih radnika.

– Još sam u kontaktu sa bišim kolegama. Nedavno su me zvali da pođem sa njima u Iran i to sam odbila. Rekla sam im da prihvatam ponudu samo ukoliko bi dolazili na Kosovo, a to bih uradila zbog svoga naroda, kategorična je Rada.

O njenoj svestranosti govori i podatak da se u slobodno vreme bavi slikarstvom i skulpturom. U Briselu je davno studirala Likovnu akademiju i negde na polovini studija je napustila i zaposlila se.

– Sve što uradim i naslikam to i poklonim, ističe Rada dodajući da joj dar za ovu umetnost daje priliku da na platno prenese lepote svog zavičaja zbog kojih je i zauvek napustila Belgiju.