Турска задржава избеглице, али ЕУ не да Турцима визе

Најновији извештај Европске комисије о реформама у Турској још више је продубио јаз између Брисела и Анкаре. У њему је указано на „забрињавајуће назадовање” после покушаја војног удара средином јула: масовне прогоне неистомишљеника, угрожавање независности правосуђа као и слобода јавног изражавања. У Турској су те квалификације одбацили као „нетачне и необјективне” и нагласили да у Бриселу не желе да разумеју борбу против терориста која је заоштрена после пуча.

„Без икаквог стида они кажу да поново треба да размотре даљи процес преговора ЕУ са Турском. Шта чекате, размотрите то и донесите коначну одлуку. Ми настављамо борбу против тероризма до краја”, узвратио је на ове критике председник Тајип Ердоган.

Анкара и Брисел су у марту постигли договор по коме се Турска обавезала да на својој територији заустави илегалне избеглице које немају право на азил у Европи. Заузврат она од ЕУ треба да добије шест милијарди евра. Брисел је такође обећао да ће убрзати приступне преговоре са Анкаром и да ће укинути визе за турске држављане. У преговорима су помињани и рокови: прво крај јуна, па крај октобра, а како се примицао истек октобра, говорило се и о крају године. То је засад мртво слово на папиру. Споразум виси о концу. Док се две стране међусобно оптужују и погађају, бескућници се и даље потуцају од немила до недрага, од Анадолије до Балкана.

„Наше стрпљење се ближи крају. Турска се придржава споразума са ЕУ (о заустављању избеглица), и то очекујемо и од Брисела. Ако то изостане суспендоваћемо договор пре краја године”, прети шеф дипломатије Мевлут Чавушоглу. У Бриселу кажу да поштују договор: уплаћују средства за помоћ избеглицама и објашњавају да ће укинути визе за турске држављане, али тек пошто Анкара усклади своје прописе са европским стандардима. Камен спотицања је закон о борби против тероризма, пошто се важећи параграфи користе и за обрачуне са политичким противницима: посланицима, новинарима, академицима. У Анкари одбацују те оптужбе и тврде да поједине западне земље имају „двоструке стандарде” и да подржавају „курдске терористе”. Посебно се прозивају Немачка и Белгија.

Стрпљење издаје и ЕУ која се уморила од турских уцена. У Бриселу кажу да се Анкара и Ердоган, својом политиком, удаљавају од Европе, а не ЕУ од Турске. То се илуструје недавним хапшењем курдских посланика и прогонима опозиционих новинара под изговором борбе против тероризма. Поједини политичари у Европском парламенту, Аустрији и Луксембургу кажу да Турској, оваква каква је данас, није место у ЕУ и да треба прекинути приступне преговоре који су почели 2005. године. „Турска нам је потребна, али ми не можемо да се одрекнемо својих темељних принципа. Ако Анкара не испуни услове, неће бити ни укидања виза. Ако споразум пропадне за то ће бити крива Анкара а не ЕУ. То ће Ердоган морати да објасни свом народу”, узвратио је председник Европске комисије Жан-Клод Јункер.

Чуле су се и теже оптужбе. „После пуча Турска користи методе прогона грађана које подсећају на оне које су некад користили нацисти у Немачкој”, оптужује шеф дипломатије Луксембурга Жан Аселборн. Ердоган је на „путу ка диктатури” и ЕУ треба да промени став и да „замрзне” приступне преговоре са Турском, чују се упозорења у Бриселу.

Две стране, и поред опоре реторике, последњих дана покушавају да спасу што се још спасти може. Суспензија споразума погодила би и ЕУ и Анкару јер су „осуђени” да сарађују у решавању тог проблема, најтежег после Другог светског рата. На просторима Турске уточиште је нашло 2,7 милиона бескућника који сањају о „бољем животу” на западу континента. Анкара је ове године добрим делом успевала да заустави њихов поход на земље ЕУ. Али после најновијих неспоразума у Бриселу коначно почињу да схватају да ће ЕУ морати да појача заштиту својих граница, како више не би зависила од воље председника Ердогана.

На релацији Анкара–Брисел и обратно последњих дана је иза навучених застора за јавност било више дипломатских контаката у настојању да се спусте тонови и настави сарадња. Не саопштавају се појединости о телефонским разговорима премијера Биналија Јилдирима са председником Европског парламента Мартином Шулцом, као ни министра спољних послова Чавушоглуа са високом представницом ЕУ Федериком Могерини и генералним секретаром Европског савета Торбјорном Јагландом. Министар за евроинтеграције Омер Челик је одржао састанак са амбасадорима земаља ЕУ акредитованим у Анкари.