Удар на сиријску престоницу калифата

Да ли ће се обистинити речи доскорашњег команданта америчких операција у Ираку и Сирији да пад ирачког Мосула не мора да значи крај Исламске државе, али да би пад сиријског града Раке могао да буде прави почетак урушавања калифата.

Сиријске демократске снаге (СДФ), коалиција курдских и арапских група која ужива подршку Запада, саопштиле су да је уз садејство америчке авијације почела офанзиву за преузимање града који је де факто престоница Исламске државе.

Операција „Гнев Еуфрата” покренута је у тренутку када су исламисти под великим притиском у свом другом највећем упоришту Мосулу, где је калифат проглашен јуна 2014. године.

Амерички авиони су још у мају на Раку бацали летке на којима је писало: „Време које сте чекали је дошло. Време је да напустите Раку.” Није мај, већ новембар, али становништво града поново је позвано да се евакуише на „ослобођену територију”.

Напад на Раку најављиван је неколико пута, а претходиле су му паралелне операције СДФ-а почете у мају и регуларне сиријске армије у јуну када је, уз подршку руског ваздухопловства, преузета контрола над стратешким раскршћима у истоименој провинцији.

Западна коалиција и њени партнери, Арапи и Курди, очигледно журе да победе борце калифата пре него што то учине регуларне снаге председника Башара ел Асада који је пре пет месеци обећао да ће ослободити „сваки педаљ” сиријске територије.

Одлучујући напад СДФ-а покренут је тек када се прикупило 30.000 бораца који су опремљени савременим наоружањем, укључујући и антитенковске ракете. Око 50 америчких војних саветника ангажовано је како би наводили нападе из ваздуха. До сада је изведено више од стотину удара да би се онеспособили путеви снабдевања које користе исламисти у Раки.

Као и на фронту код Мосула 370 километара источно, операције из три правца су у првој фази усмерене на заузимање територија око Раке да би касније биле пребачене за сам град. Очекује се снажан отпор исламиста, па би битка по процени америчког секретара за одбрану Еш Картера могла да надмаши борбе у Ираку.

Откако је 2014. пала под контролу ИД, Рака је претворена у центар за прихват страних џихадиста, али и град за пример владавине по стриктним правилима шарије, исламског законодавства. Многе особе су јавно погубљене, снимана су каменовања до смрти, мушкарци који нису имали браде или су пушили су бичевани а девојке продаване као сексуално робље.

Убрзавању одлуке о покретању напада несумњиво су допринели извештаји да се исламисти у Раки прегрупишу и да град користе за планирање терористичких напада по иностранству, што је део њихове нове стратегије откако су изгубили значајне делове територија по Ираку и Сирији.

Откако је формирана почетком 2015, коалиција СДФ се показала као један од најефикаснијих партнера у борбама против исламиста на северном сиријском фронту где је овладала широким просторима дуж границе са Турском а џихадисте потиснула на положаје 30 километара од Раке. Нападе на Исламску државу компликује међутим турско-курдски ривалитет.

Ширење територије под контролом Курда изазива велику забринутост Анкаре која је алармирана снагом милиције и утицајем курдске политичке партије за коју је везана. Анкара тврди да је Партија демократске уније повезана са турском Радничком партијом Курдистана, забрањеном „терористичком” организацијом са којом су оружани сукоби обновљени прошлог лета после двоипогодишњег примирја.

Турска страхује да би сиријски Курди, који су на освојеним територијама у априлу прогласили аутономну област Роџава, могли да подстакну сепаратизам турских и ирачких Курда, па је Анкара крајем августа покренула војне акције на северу Сирије усмерене како против Исламске државе, тако и против Курда.

Турска армија и побуњеници из Слободне сиријске армије су се крајем октобра директно сукобили са курдским снагама на северозападу земље, где покушавају да остваре контролу на територијама које узимају од заједничког непријатеља – Исламске државе.

Ствари компликује и сложени етнички мозаик Сирије. Рака је претежно арапски град, а уколико би Курди преузели контролу постоји опасност локалног отпора. Турска је зато захтевала да се са нападом на Раку сачека док не буду завршене битка за Мосул и турска операција „Штит Еуфрата” чији је циљ потискивање исламиста са подручја уз границу са Турском.

Анкара се отворено успротивила ангажовању СДФ-а, чије две трећине састава чине Курди, и тражи међународну подршку како би успоставила контролу над територијом која улази у 40 километара дубине Сирије на којој би успоставили зоне безбедности: спречили спајање две курдске области на истоку и западу и истиснули исламисти на југу.

Када је увидела да се од напада на Раку не одустаје, Турска је захтевала да буде укључена у борбе, али СДФ се томе оштро успротивио страхујући од турског „ножа у леђа”. „Сиријске демократске снаге су једина снага која ће учествовати у операцијама ослобађања Раке и информисали смо коалиционе снаге да одбијамо било какву улогу Турске у операцијама ослобађања Раке”, саопштио је представник СДФ-а.

Пентагон је подржао овакав став инсистирајући да су његови сиријски савезници довољно снажни да се сами изборе са исламистима. Начелник америчког Здруженог генералштаба ненајављено је у недељу посетио Анкару, али турско-курдски сукоб открива све проблеме усклађивања заједничке кампање против исламиста у региону у коме живе Арапи, Курди и Туркмени, а регионалне политике и страх од етничких чишћења онемогућавају стварање стабилних савезништава.

Турска је показала жељу да се директно укључи и у операције ослобађања Мосула, једног од важних вилајета у временима Османског царства, али Американци су их зауставили имајући у виду могућност сукоба са пешмергама, борцима ирачких Курда.

Ток борби за Мосул остварује предвиђања да ће борбе трајати недељама, ако не и месецима. Истеривање исламиста из Раке биће тешко и болно, али би у случају успеха знатно убрзало пораз Исламске државе у Сирији.