Udar na sirijsku prestonicu kalifata

Da li će se obistiniti reči doskorašnjeg komandanta američkih operacija u Iraku i Siriji da pad iračkog Mosula ne mora da znači kraj Islamske države, ali da bi pad sirijskog grada Rake mogao da bude pravi početak urušavanja kalifata.

Sirijske demokratske snage (SDF), koalicija kurdskih i arapskih grupa koja uživa podršku Zapada, saopštile su da je uz sadejstvo američke avijacije počela ofanzivu za preuzimanje grada koji je de fakto prestonica Islamske države.

Operacija „Gnev Eufrata” pokrenuta je u trenutku kada su islamisti pod velikim pritiskom u svom drugom najvećem uporištu Mosulu, gde je kalifat proglašen juna 2014. godine.

Američki avioni su još u maju na Raku bacali letke na kojima je pisalo: „Vreme koje ste čekali je došlo. Vreme je da napustite Raku.” Nije maj, već novembar, ali stanovništvo grada ponovo je pozvano da se evakuiše na „oslobođenu teritoriju”.

Napad na Raku najavljivan je nekoliko puta, a prethodile su mu paralelne operacije SDF-a počete u maju i regularne sirijske armije u junu kada je, uz podršku ruskog vazduhoplovstva, preuzeta kontrola nad strateškim raskršćima u istoimenoj provinciji.

Zapadna koalicija i njeni partneri, Arapi i Kurdi, očigledno žure da pobede borce kalifata pre nego što to učine regularne snage predsednika Bašara el Asada koji je pre pet meseci obećao da će osloboditi „svaki pedalj” sirijske teritorije.

Odlučujući napad SDF-a pokrenut je tek kada se prikupilo 30.000 boraca koji su opremljeni savremenim naoružanjem, uključujući i antitenkovske rakete. Oko 50 američkih vojnih savetnika angažovano je kako bi navodili napade iz vazduha. Do sada je izvedeno više od stotinu udara da bi se onesposobili putevi snabdevanja koje koriste islamisti u Raki.

Kao i na frontu kod Mosula 370 kilometara istočno, operacije iz tri pravca su u prvoj fazi usmerene na zauzimanje teritorija oko Rake da bi kasnije bile prebačene za sam grad. Očekuje se snažan otpor islamista, pa bi bitka po proceni američkog sekretara za odbranu Eš Kartera mogla da nadmaši borbe u Iraku.

Otkako je 2014. pala pod kontrolu ID, Raka je pretvorena u centar za prihvat stranih džihadista, ali i grad za primer vladavine po striktnim pravilima šarije, islamskog zakonodavstva. Mnoge osobe su javno pogubljene, snimana su kamenovanja do smrti, muškarci koji nisu imali brade ili su pušili su bičevani a devojke prodavane kao seksualno roblje.

Ubrzavanju odluke o pokretanju napada nesumnjivo su doprineli izveštaji da se islamisti u Raki pregrupišu i da grad koriste za planiranje terorističkih napada po inostranstvu, što je deo njihove nove strategije otkako su izgubili značajne delove teritorija po Iraku i Siriji.

Otkako je formirana početkom 2015, koalicija SDF se pokazala kao jedan od najefikasnijih partnera u borbama protiv islamista na severnom sirijskom frontu gde je ovladala širokim prostorima duž granice sa Turskom a džihadiste potisnula na položaje 30 kilometara od Rake. Napade na Islamsku državu komplikuje međutim tursko-kurdski rivalitet.

Širenje teritorije pod kontrolom Kurda izaziva veliku zabrinutost Ankare koja je alarmirana snagom milicije i uticajem kurdske političke partije za koju je vezana. Ankara tvrdi da je Partija demokratske unije povezana sa turskom Radničkom partijom Kurdistana, zabranjenom „terorističkom” organizacijom sa kojom su oružani sukobi obnovljeni prošlog leta posle dvoipogodišnjeg primirja.

Turska strahuje da bi sirijski Kurdi, koji su na osvojenim teritorijama u aprilu proglasili autonomnu oblast Rodžava, mogli da podstaknu separatizam turskih i iračkih Kurda, pa je Ankara krajem avgusta pokrenula vojne akcije na severu Sirije usmerene kako protiv Islamske države, tako i protiv Kurda.

Turska armija i pobunjenici iz Slobodne sirijske armije su se krajem oktobra direktno sukobili sa kurdskim snagama na severozapadu zemlje, gde pokušavaju da ostvare kontrolu na teritorijama koje uzimaju od zajedničkog neprijatelja – Islamske države.

Stvari komplikuje i složeni etnički mozaik Sirije. Raka je pretežno arapski grad, a ukoliko bi Kurdi preuzeli kontrolu postoji opasnost lokalnog otpora. Turska je zato zahtevala da se sa napadom na Raku sačeka dok ne budu završene bitka za Mosul i turska operacija „Štit Eufrata” čiji je cilj potiskivanje islamista sa područja uz granicu sa Turskom.

Ankara se otvoreno usprotivila angažovanju SDF-a, čije dve trećine sastava čine Kurdi, i traži međunarodnu podršku kako bi uspostavila kontrolu nad teritorijom koja ulazi u 40 kilometara dubine Sirije na kojoj bi uspostavili zone bezbednosti: sprečili spajanje dve kurdske oblasti na istoku i zapadu i istisnuli islamisti na jugu.

Kada je uvidela da se od napada na Raku ne odustaje, Turska je zahtevala da bude uključena u borbe, ali SDF se tome oštro usprotivio strahujući od turskog „noža u leđa”. „Sirijske demokratske snage su jedina snaga koja će učestvovati u operacijama oslobađanja Rake i informisali smo koalicione snage da odbijamo bilo kakvu ulogu Turske u operacijama oslobađanja Rake”, saopštio je predstavnik SDF-a.

Pentagon je podržao ovakav stav insistirajući da su njegovi sirijski saveznici dovoljno snažni da se sami izbore sa islamistima. Načelnik američkog Združenog generalštaba nenajavljeno je u nedelju posetio Ankaru, ali tursko-kurdski sukob otkriva sve probleme usklađivanja zajedničke kampanje protiv islamista u regionu u kome žive Arapi, Kurdi i Turkmeni, a regionalne politike i strah od etničkih čišćenja onemogućavaju stvaranje stabilnih savezništava.

Turska je pokazala želju da se direktno uključi i u operacije oslobađanja Mosula, jednog od važnih vilajeta u vremenima Osmanskog carstva, ali Amerikanci su ih zaustavili imajući u vidu mogućnost sukoba sa pešmergama, borcima iračkih Kurda.

Tok borbi za Mosul ostvaruje predviđanja da će borbe trajati nedeljama, ako ne i mesecima. Isterivanje islamista iz Rake biće teško i bolno, ali bi u slučaju uspeha znatno ubrzalo poraz Islamske države u Siriji.