Три кланице чекају извоз за Кину

Србија би могла да добије шансу за извоз јунећег меса у Кину али тек пошто кинеске власти и званично објаве да три српске кланице – „Неопланта”, „Ђурђевић” и „Јухор” испуњавају услове за пласман на то тржиште.

Та вест би коначно могла да активира меморандум о сарадњи који су пре више од годину дана потписали град Крагујевац и кинеска компанијом ЦМЕК о извозу најмање 50.000 тона јунећег меса годишње са подручја Шумадије. Тада је објављено да су представници те компаније озбиљно заинтересовани за улагања, да намеравају да граде кланицу и организују откуп јунади за извоз у Кину. Основано је и српско-кинеско предузеће за откуп стоке, али се до данас ништа није догодило. Крагујевачке власти сада најављују да би у српским кланицама које су добиле сертификате ЦМЕК радио услужно клање животиње из откупа од домаћих произвођача и даље организовао извоз.

Ако Србија намерава да искористи ову шансу мораће да крене практично од нуле и увећа производњу јунади за најмање 60 одсто, поручују стручњаци из сектора агробизниса. Чак и ако се изузме даљина тржишта, питање конкурентности цене нашег меса и мањак стоке тај амбициозни подухват могао би да буде остварив само уз потпуну подршку државе и банкарског сектора. Количине меса којима тренутно располажемо су мале за потребе Кине, а сточари тешко могу да се упуштају у озбиљне инвестиције уколико немају сигурног купца и дугорочне гаранције.

– Годишње произведемо око 85.000 тона јунећег и говеђег меса. Тренутно не располажемо толиким количинама за извоз. Евентуално би и могли да прикупимо, али би домаће тржиште остало у дефициту. То је далека дестинација, како би се компензовали трошкови транспорта? Питање је да ли можемо да обезбедимо и квалитет и континуитет и да се све то не сведе на једну испоруку – каже аналитичар Војислав Станковић. Он истиче да ЕУ недостаје око 300.000 тона младе јунетине годишње и да би за Србију то био рентабилнији посао.

– Морамо да почнемо да финансирамо извозне програме. „Пети черек” ће остати на домаћем тржишту. Први би могао да буде како испунити квоту за бесцарински извоз јунећег меса на тржиште ЕУ – истиче наш саговорник.

Каква нам је почетна позиција у трговни са Кином јасно показују подаци Министарства трговине према којима 2015. године на то тржиште није отишао ни килограм меса из Србије. Ове године извезено је свега сто тона и то – свињских изнутрица.

Студија ФАО и ОЕЦД-а о производњи и потрошњи меса у наредних 25 година указује да ће реалан раст потрошње имати само Кина и поједине државе северне Африке, док се у ЕУ прогнозира стагнација потрошње. Највеће количине говеђег меса Кина увози из Аустралије, Новог Зеланда и Уругваја. Недавно је укинута тринаестогодишња забрана увоза ове врсте меса из Америке и Канаде али по писању кинеских медија ригорозне контроле су и даље на снази. Да ли у таквим околностима постоје реалне шансе да се повећа производња у овој стратешкој области и искористе нове могућности?

– Стање у говедарству је тешко и то је последица турбуленција у производњи и пласману млека. Извоз јунећег меса такозваног „беби-бифа” у ЕУ је на нивоу статистичке грешке, одобрена квота од 8.700 тона практично је само окрњена – каже Никола Михаиловић, председник Задружног савеза Србије. Како објашњава, половина српског извоза свела се на извоз живе стоке и то телади, тако распродајемо свој потенцијал и не користимо могућности за увећање вредности производње кроз пласман говедарских производа на страна тржишта.

– Ако већ постоји интересовање компанија из Кине значи да су они препознали наше могућности. Исто је и са ЕУ, али изгледа да само ми то не видимо – каже Михаиловић истичући да би реализовање бар дела планова била шанса за нову поделу рада у задругама које су у златно доба производње јунећег меса биле носилац посла.

Према подацима Републичког завода за статистику на крају 2015. године Србија је имала око 470.000 грла музних крава и стеоних јуница, што је потенцијал за узгој око 360.000 грла телади која се могу користити за репродукцију и тов.

– Када је реч о количини јунећег меса за које нам се пружа прилика да испоручимо у УЕ и Кину потребно је да произведемо око 250.000 грла јунади, што је резултат из 1991. године. И у постојећим условима из домаће производње може, за почетак, да буде обезбеђен довољан број грла телади за тов, али ако се смањи сиво тржиште – сматра Михаиловић.