Њу дил Доналда Трампа

Зид, зид, зид клицали су ученици у школи у руралном Мичигену док су демонстранти у Лос Анђелесу, Портланду, Њујорку и Балтимору узвикивали: „Он није наш председник!”

То је Америка после Трампове победе: подељена на унутрашњост у којој су чак и деца инфицирана трампизмом и обале која се стиди демократски изабраног шефа државе.

Доналд Трамп је тријумфовао зато што се такмичио с Хилари Клинтон и зато што је обећао велике промене. Како ће изгледати његов њу дил? Нико није сасвим сигуран. Досад није донео ниједну политичку одлуку, много пута је мењао мишљења, а и не зна се шта је стварно мислио а шта је изговaрао у жару борбе за гласове.

Лако би уредбом могао да постави специјалног тужиоца који ће истражити случај с мејловима Хилари Клинтон, али чини се да је Трампа још у изборној ноћи прошла жеља за кажњавањем бивше прве даме. „Корумпираној Хилари” је захвалио на невероватној борби и служењу њиховој земљи.

Хоће ли подићи зид према Мексику и протерати 11 милиона илегалних имиграната? Није сигуран ко ће платити зид, Мексико или САД, пошто је загoварао обе варијанте. У овој другој, мораће да тражи средства од тела које одобрава буџет, Конгреса, чија републиканска већина ништа не гарантује јер је Трамп увредио готово све њене конгресмене. Не зна се ни да ли је одустао од депортације свих странаца без папира јер је касније ублажио ставове тврдећи да ће испратити само оне који су починили кривична дела. Тако нешто изискује сарадњу с бројним агенцијама од којих су неке толико моћне да могу да одуговлаче с председниковим наређењима, попут ФБИ, који је допринео поразу Хилари Клинтон, или ЦИА, чији су поједини званичници изјавили да не би поново мучили осумњичене за тероризам чак и ако им то нареди председник Трамп.

Тортура притвореника тек је један од макар два ратна злочина које је најавио овај републиканац. Други је сравњивање са земљом чак и породица терориста који ће, према најавама изабраног председника, наставити да се шаљу у Гвантанамо, ако уопште преживе бомбардовање и мучење.

Једна од ретких константи у његовој кампањи била је намера да побољша односе с Русима. Док ретки амерички стручњаци то поздрављају јер сматрају да САД и Русија имају заједничког непријатеља у исламском тероризму, спољнополитички естаблишмент страхује од јачања руског утицаја у Европи и на Блиском истоку. Трамп је у једном тренутку говорио да је НАТО превазиђен, а у другом да је сјајан, али су речи које су изазвале највеће реакције преко Атлантика биле оне када је казао да не би аутоматски бранио нападнуте савезнике на Балтику као ни остале чланице НАТО ако не почну да одвајају два одсто БДП-а за одбрану.

„Њујорк тајмс” упозорава да су европски партнери уплашени и да ће земља попут Немачке пробати да се боље наоружају, што ће сигурно наићи на „сјајне” реакције у Француској, стварајући велике невоље Старом континенту.

Иако је и сам припадник економске елите, Трамп се представио као народни трибун који разуме бољке обичног радника из Висконсина или Охаја. Вашингтонску елиту је окривио за све невоље обичног човека, тврдећи да је систем окоштао услед непринципијелних договора политичара и финансијера њихових кампања. Трамп је, заиста, дуго сам плаћао издатке своје кампање да би касније прикупио и велики број малих индивидуалних донација. Тврдио је да то значи да га нико не држи у шаци за разлику од Хилари Клинтон чије изборне рачуне подмирује Волстрит. Ипак, тумачи вашингтонске стварности сада падају у очај јер се на први поглед чини да Трамп никоме ништа не дугује што значи да је његова политика непредвидива.

Слично важи и за састав његовог кабинета – само би се уз помоћ кристалне кугле погодили сви будући министри јер је Трамп за већину политичара и републиканских стручњака за разне области казао да су неспособни, док су они потписивали петиције против њега, заклињући се да никада не би служили у његовој администрацији.

Сусрет „најгорег председника” и човека „неподесног да влада”

И док је по једнима то лош знак јер значи да нико од проверених и истакнутих конзервативаца неће бити у стању да контролише Трампа, други указују да су неки од њих већ почели да се предомишљају и да му се препоручују. Бројни републиканци схватају да ће исувише времена бити изван игре ако после осам година владавине демократске администрације пропусте долазак конзервативца. Други, посебно у сфери међународне политике, правдају се тиме што ће на тај начин зауздати непредвидивог врховног команданта који добија нуклеарне шифре. Трамп ће вероватно примити неке од њих. Већ је отворио врата лобистима бројних интереса и, како је јавио Си-Ен-Ен, убацио их у свој транзициони тим па ће утицати на избор нових министара и других званичника.

Да политичари не мисле оно што изговарају у кампањи било је јасно и у четвртак после уљудног сусрета „најгорег председника у историји”, како је Трамп крстио Обаму, и „човека неподесног да влада”, како је Обама описао Трампа. И председник који је после избора понудио помоћ наследнику и Хилари Клинтон, која је позвала бираче да њеног конкурента прихвате отвореног ума, настојали су да обезбеде миран пренос власти и смире бираче које су претходно убедили да је Трамп крај цивилизације.

Обама и Клинтонова су хтели да свету покажу најлепше лице Америке у којој је држава изнад партијских подела а политички непријатељи довољно пристојни да мирно разговарају, али неке се ствари не могу поправити. Американци замало нису изабрали бившу прву даму која је донације за своју фондацију прикупљала од блискоисточних тирана а изабрали су човека који је исмевао хендикепираног новинара, тужбом претио медијима, хвалио се величином свог полног органа и навиком да сексуално напада лепотице док мање привлачне жене назива „ругобама и дебелим свињама”.

Раса је поново веома важна

Највећи успех Доналда Трампа је што је као милијардер с Менхетна успео да се пробије као народни трибун који разуме невоље обичног човека у Пенсилванији. Плејбој који се трипут женио сваки пут све млађом и лепшом изабраницом привукао је гласове конзервативних хришћана којима су црква и брак светиња. За њега нису гласали само губитници глобализације већ и врло богати грађани којима се свидела његова најава резања пореза и олакшаних процедура за пословање. Напипао је златну жицу обећавши изградњу бедема на јужној граници, протеривање илегалаца, забрану уласка за муслимане и увођење реда на улице на којима су Афроамериканци демонстрирали против полицијских убистава црнаца.

Иако су га медији осудили као ксенофоба и расисту, очигледно да је измерио пулс белих Американаца изван великих градова који су почели да се осећају као странци у сопственој земљи. Већ дуго нико није примећивао њихов страх од губитка посла, идентитета и сигурности у земљи у којој је постало непристојно и политички некоректно протерати илегалне имигранте који су извршили кривично дело или испред речи тероризам изговорити „исламски”.

Иако је изабрала Афроамериканца за председника, Америка није ушла у пострасну фазу историје. Трампова Америка јасно показује да је раса и даље важна и да ма како велика и просперитетна била, земља не може да прими све који би да се у њој настане.

Републикански конгреси већ су пробали да сруше „Обамакер”, тако да би Трамп могао да се врло лако отараси овог легата Обамине владавине. Обећао је да ће задржати здравствено збрињавање најсиромашнијих и помоћ незапосленима и старима. Од заговорника права на абортус постао је његов највећи непријатељ, да би коначно казао да ће то питање оставити савезним државама, због чега многи мисле да се ту ништа неће мењати. Уговоре о слободној трговином може сам да размонтира као и да повећа тарифе на увоз кинеске робе у оквиру свог декларисаног економског национализма.

Иако је најавио изолационизам и да му не пада на памет да мења режиме и ратује да би уводио демократију по Блиском истоку, обећао је да ће Пентагон бити јачи него икада. Изгледа да му се верују пошто су цене акција америчких произвођача оружја већ скочиле. Једино није јасно одакле ће наћи новац за мегаломанско наоружавање војске јер је истовремено обелоданио планове за велико резање пореза, посебно најбогатијима којима и сам припада.