Nju dil Donalda Trampa

Zid, zid, zid klicali su učenici u školi u ruralnom Mičigenu dok su demonstranti u Los Anđelesu, Portlandu, Njujorku i Baltimoru uzvikivali: „On nije naš predsednik!”

To je Amerika posle Trampove pobede: podeljena na unutrašnjost u kojoj su čak i deca inficirana trampizmom i obale koja se stidi demokratski izabranog šefa države.

Donald Tramp je trijumfovao zato što se takmičio s Hilari Klinton i zato što je obećao velike promene. Kako će izgledati njegov nju dil? Niko nije sasvim siguran. Dosad nije doneo nijednu političku odluku, mnogo puta je menjao mišljenja, a i ne zna se šta je stvarno mislio a šta je izgovarao u žaru borbe za glasove.

Lako bi uredbom mogao da postavi specijalnog tužioca koji će istražiti slučaj s mejlovima Hilari Klinton, ali čini se da je Trampa još u izbornoj noći prošla želja za kažnjavanjem bivše prve dame. „Korumpiranoj Hilari” je zahvalio na neverovatnoj borbi i služenju njihovoj zemlji.

Hoće li podići zid prema Meksiku i proterati 11 miliona ilegalnih imigranata? Nije siguran ko će platiti zid, Meksiko ili SAD, pošto je zagovarao obe varijante. U ovoj drugoj, moraće da traži sredstva od tela koje odobrava budžet, Kongresa, čija republikanska većina ništa ne garantuje jer je Tramp uvredio gotovo sve njene kongresmene. Ne zna se ni da li je odustao od deportacije svih stranaca bez papira jer je kasnije ublažio stavove tvrdeći da će ispratiti samo one koji su počinili krivična dela. Tako nešto iziskuje saradnju s brojnim agencijama od kojih su neke toliko moćne da mogu da odugovlače s predsednikovim naređenjima, poput FBI, koji je doprineo porazu Hilari Klinton, ili CIA, čiji su pojedini zvaničnici izjavili da ne bi ponovo mučili osumnjičene za terorizam čak i ako im to naredi predsednik Tramp.

Tortura pritvorenika tek je jedan od makar dva ratna zločina koje je najavio ovaj republikanac. Drugi je sravnjivanje sa zemljom čak i porodica terorista koji će, prema najavama izabranog predsednika, nastaviti da se šalju u Gvantanamo, ako uopšte prežive bombardovanje i mučenje.

Jedna od retkih konstanti u njegovoj kampanji bila je namera da poboljša odnose s Rusima. Dok retki američki stručnjaci to pozdravljaju jer smatraju da SAD i Rusija imaju zajedničkog neprijatelja u islamskom terorizmu, spoljnopolitički establišment strahuje od jačanja ruskog uticaja u Evropi i na Bliskom istoku. Tramp je u jednom trenutku govorio da je NATO prevaziđen, a u drugom da je sjajan, ali su reči koje su izazvale najveće reakcije preko Atlantika bile one kada je kazao da ne bi automatski branio napadnute saveznike na Baltiku kao ni ostale članice NATO ako ne počnu da odvajaju dva odsto BDP-a za odbranu.

„Njujork tajms” upozorava da su evropski partneri uplašeni i da će zemlja poput Nemačke probati da se bolje naoružaju, što će sigurno naići na „sjajne” reakcije u Francuskoj, stvarajući velike nevolje Starom kontinentu.

Iako je i sam pripadnik ekonomske elite, Tramp se predstavio kao narodni tribun koji razume boljke običnog radnika iz Viskonsina ili Ohaja. Vašingtonsku elitu je okrivio za sve nevolje običnog čoveka, tvrdeći da je sistem okoštao usled neprincipijelnih dogovora političara i finansijera njihovih kampanja. Tramp je, zaista, dugo sam plaćao izdatke svoje kampanje da bi kasnije prikupio i veliki broj malih individualnih donacija. Tvrdio je da to znači da ga niko ne drži u šaci za razliku od Hilari Klinton čije izborne račune podmiruje Volstrit. Ipak, tumači vašingtonske stvarnosti sada padaju u očaj jer se na prvi pogled čini da Tramp nikome ništa ne duguje što znači da je njegova politika nepredvidiva.

Slično važi i za sastav njegovog kabineta – samo bi se uz pomoć kristalne kugle pogodili svi budući ministri jer je Tramp za većinu političara i republikanskih stručnjaka za razne oblasti kazao da su nesposobni, dok su oni potpisivali peticije protiv njega, zaklinjući se da nikada ne bi služili u njegovoj administraciji.

Susret „najgoreg predsednika” i čoveka „nepodesnog da vlada”

I dok je po jednima to loš znak jer znači da niko od proverenih i istaknutih konzervativaca neće biti u stanju da kontroliše Trampa, drugi ukazuju da su neki od njih već počeli da se predomišljaju i da mu se preporučuju. Brojni republikanci shvataju da će isuviše vremena biti izvan igre ako posle osam godina vladavine demokratske administracije propuste dolazak konzervativca. Drugi, posebno u sferi međunarodne politike, pravdaju se time što će na taj način zauzdati nepredvidivog vrhovnog komandanta koji dobija nuklearne šifre. Tramp će verovatno primiti neke od njih. Već je otvorio vrata lobistima brojnih interesa i, kako je javio Si-En-En, ubacio ih u svoj tranzicioni tim pa će uticati na izbor novih ministara i drugih zvaničnika.

Da političari ne misle ono što izgovaraju u kampanji bilo je jasno i u četvrtak posle uljudnog susreta „najgoreg predsednika u istoriji”, kako je Tramp krstio Obamu, i „čoveka nepodesnog da vlada”, kako je Obama opisao Trampa. I predsednik koji je posle izbora ponudio pomoć nasledniku i Hilari Klinton, koja je pozvala birače da njenog konkurenta prihvate otvorenog uma, nastojali su da obezbede miran prenos vlasti i smire birače koje su prethodno ubedili da je Tramp kraj civilizacije.

Obama i Klintonova su hteli da svetu pokažu najlepše lice Amerike u kojoj je država iznad partijskih podela a politički neprijatelji dovoljno pristojni da mirno razgovaraju, ali neke se stvari ne mogu popraviti. Amerikanci zamalo nisu izabrali bivšu prvu damu koja je donacije za svoju fondaciju prikupljala od bliskoistočnih tirana a izabrali su čoveka koji je ismevao hendikepiranog novinara, tužbom pretio medijima, hvalio se veličinom svog polnog organa i navikom da seksualno napada lepotice dok manje privlačne žene naziva „rugobama i debelim svinjama”.

Rasa je ponovo veoma važna

Najveći uspeh Donalda Trampa je što je kao milijarder s Menhetna uspeo da se probije kao narodni tribun koji razume nevolje običnog čoveka u Pensilvaniji. Plejboj koji se triput ženio svaki put sve mlađom i lepšom izabranicom privukao je glasove konzervativnih hrišćana kojima su crkva i brak svetinja. Za njega nisu glasali samo gubitnici globalizacije već i vrlo bogati građani kojima se svidela njegova najava rezanja poreza i olakšanih procedura za poslovanje. Napipao je zlatnu žicu obećavši izgradnju bedema na južnoj granici, proterivanje ilegalaca, zabranu ulaska za muslimane i uvođenje reda na ulice na kojima su Afroamerikanci demonstrirali protiv policijskih ubistava crnaca.

Iako su ga mediji osudili kao ksenofoba i rasistu, očigledno da je izmerio puls belih Amerikanaca izvan velikih gradova koji su počeli da se osećaju kao stranci u sopstvenoj zemlji. Već dugo niko nije primećivao njihov strah od gubitka posla, identiteta i sigurnosti u zemlji u kojoj je postalo nepristojno i politički nekorektno proterati ilegalne imigrante koji su izvršili krivično delo ili ispred reči terorizam izgovoriti „islamski”.

Iako je izabrala Afroamerikanca za predsednika, Amerika nije ušla u postrasnu fazu istorije. Trampova Amerika jasno pokazuje da je rasa i dalje važna i da ma kako velika i prosperitetna bila, zemlja ne može da primi sve koji bi da se u njoj nastane.

Republikanski kongresi već su probali da sruše „Obamaker”, tako da bi Tramp mogao da se vrlo lako otarasi ovog legata Obamine vladavine. Obećao je da će zadržati zdravstveno zbrinjavanje najsiromašnijih i pomoć nezaposlenima i starima. Od zagovornika prava na abortus postao je njegov najveći neprijatelj, da bi konačno kazao da će to pitanje ostaviti saveznim državama, zbog čega mnogi misle da se tu ništa neće menjati. Ugovore o slobodnoj trgovinom može sam da razmontira kao i da poveća tarife na uvoz kineske robe u okviru svog deklarisanog ekonomskog nacionalizma.

Iako je najavio izolacionizam i da mu ne pada na pamet da menja režime i ratuje da bi uvodio demokratiju po Bliskom istoku, obećao je da će Pentagon biti jači nego ikada. Izgleda da mu se veruju pošto su cene akcija američkih proizvođača oružja već skočile. Jedino nije jasno odakle će naći novac za megalomansko naoružavanje vojske jer je istovremeno obelodanio planove za veliko rezanje poreza, posebno najbogatijima kojima i sam pripada.