Очекивања пуна страхова

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – После првобитног шока од вести да је за америчког председника изабран Доналд Трамп, европски политичари, дипломате, аналитичари, обавештајци и војни стратези одмах су се бацили на процену и откривања куда ће заправо од 20. јануара следеће године кренути Трампова Америка. Да Европа не зна да ли ће као председник Трамп радити оно што је говорио као председнички кандидат у разговору за портал политичког магазина „Шпигл” потврдио је шеф немачке дипломатије Франк-Валтер Штајнмајер, отворено рекавши: „Ми једноставно немамо превише појма шта ће уследити”.

Штавише, Штајнмајер је истакао да је у настојањима да сазна шта ће бити спољна политика републиканског председника неколико пута разговарао са доајеном америчке дипломатије и бившим америчким државним секретаром Хенријем Кисинџером, али да одговор није имао чак и овај мудри републиканац од којег се сваки амерички председник нада да ће добити неки савет.

„Многи су већ покушавали да сагледају спољнополитичку доктрину или макар да нађу неку чисту и кохерентну позицију изван Трампових изјава, али без већег успеха”, рекао је Штајнмајер, додајући и да је цела спољнополитичка заједница у Вашингтону у мраку, а да он не може предвиди да ли ће САД убудуће бити више или мање војно активне, нити да ли ће бити више или мање укључене у кризе у Сирији и Јемену.

У сваком случају европска очекивања од САД су напрасно пуна страхова. Иако је први на видело изашао страх да ће Трампова победа бити ветар у леђа бројним европским крајње десничарским и антисистемским странкама да освоје власт или бар угрозе стабилну власт етаблираних странака, листа страхова је знатно дужа. Она се састоји од питања да ли ће Трамп прекинути рад на споразуму о слободној трговини између ЕУ и САД (ТТИП) и да ли ће његово председниковање изазвати рецесију у свету, преко тога шта ће бити са НАТО и да ли ће САД и даље војно бити присутне у Европи, до тога да ли ће САД одустати од своје огромне улоге коју је преузела у међународним односима.

Према оцени Штефана Брауна, коментатора минхенског дневника „Зидојче цајтунга”, уколико Трамп заиста поведе Америку стазама изолационизма, онда ће Немачка морати да преузме лидерску улогу у свету више него икад раније.

„За Немачку, свет би могао да се промени чак и више него онда када је пао Берлински зид. Уколико не жели да прекрши своја изборна обећања, Трамп ће се више фокусирати на Америку него што је то чинио било који његов претходник. Веома је могуће да ће такође склонити последње остатке одбрамбеног штита које су САД планирале да успоставе изнад старе СР (Западне) Немачке, изнад Европе, а потом и изнад уједињене Немачке. Вашингтон преузима највећи терет у међународним кризама? То ће се променити. Америкa у ванредним ситуацијама испоручује највише хуманитарне помоћи? Не би требало више то очекивати”, истиче Браун и додаје да ће „Немачка морати да преузме више одговорности на међународној сцени”.

Ово нимало не радује званични Берлин, јер ће „већа одговорност” значити и знатно веће финансијске трошкове док шкрта Немачка и сада као чланица НАТО не испуњава обавезу да на одбрану троши бар два одсто бруто друштвеног производа.

Пољска и балтичке земље су углавном плаше да ће их Трамп оставити на цедилу што се тиче војне заштите од Русије. Додуше, поједини коментатори у Естонији сматрају да ситуација није тако безнадежна и подсећају да када је 1980. на америчким председничким изборима победио Роналд Реган, многи у источној Европи су били ужаснути уласком глумца у Белу кућу. Годинама касније, земље иза некадашње Гвоздене завесе управо су Регана сматрали за једног од најзаслужнијих за крај Хладног рата.

За Артура Рутисхаузера, коментатора швајцарског дневног листа „Тагес анцајгер”, Трамп заправо би могао да побољша амерички спољну политику тако што ће рећи збогом концепту светског полицајца, који кошта САД милијарде долара.

„Да ли су америчке спољнополитичке интервенције протеклих 30 година бар биле успешне? Не. Хаити је данас пропала држава, баш као и Авганистан, Сомалија и Ирак. Сирија и Либија, где је Обама безвољно интервенисао, нису ништа боље. Косово и Босна су корумпиране формације које ЕУ храни на кашичицу, а у Украјини је погрешна политика коју су САД водиле са ЕУ довела до отвореног рата”, истиче он и додаје да су „ствари могле да буду још горе под влашћу Хилари Клинтон”.

Премда званично сви страхују од драматичних промена америчке трговинске, безбедносне, спољне и економске политике, како указују поједини медији, постоје и етаблирани политичари у ЕУ који потајно сматрају да би Трампово остављање ЕУ на цедилу могло да јој буде од користи. Најпре, неће морати више да трпе америчку причу о моралној супериорности и најјачој либералној демократији, јер водећи европски политичари сматрају да је Трампова победа доказ да су и САД баш као и европске државе подложне утицају лажних обећања демагога и политички не баш тако стабилне.

Осим тога, Трампово окретање Америке себи можда би могло да значи и прекид америчког масовног надгледања и шпијунирања Европе, које се спроводи уз помоћ инфраструктуре и обавештајаца Немачке. Уколико Трамп у складу са предизборним обећањима уздрма и темеље НАТО, који Европи служи као гарант безбедности, то би могло да убрза реализацију немачко-француских планова о формирање војске ЕУ. И пре него што је Трамп било шта учинио, његова победа је већ довела до тога да бројни утицајни европски политичари већ сада позивају ЕУ да под хитно питање сопствене одбране и спољне политике узме у своје руке.

Уколико Трамп поведе САД у економско-финансијски изолационизам, огромну штету имаће немачки извозници, али ће притом у Европи пасти и утицај америчких банака са Волстрита које су сумњичене за контроверзне финансијске активности које су допринеле и дужничкој кризи еврозоне. Међутим, све ове добре стране засад су углавном у другом плану док Европа грчевито чека да добије одговор на питање куда иде Америка.