Спортски закони чекају нову власт

Министар омладине и спорта Снежана Самарџић – Марковић минулог викенда присуствовала је самиту министара земаља Европске уније задужених за спорт, на који су први пут позвани и министри спорта балканских земаља и председници олимпијских комитета свих земаља Европе.

Иако, на скупу нису доношене формалне одлуке, министар омладине и спорта сматра да је он био плодоносан:

Први пут, на иницијативу Словеније, проширен је списак учесника, а поред одвојених састанака одржан је заједнички пленарни састанак и то је добро не само у симболичном него и у практичним смислу. Први пут срели су се представници невладиних организација и представници владиног сектора који имају много заједничких, суштински важних тема. Основно питање је како да спортске организације сачувају аутономију, с обзиром да се финансирају из буџета, па се владе и надлежна министарства не могу искључити из читавог процеса. Тако се, рецимо, наш спорт финансира средствима грађана Србије и Министарство је одговорно да се тај новац троши у складу са њиховим интересима. Такође, спорт је делатност од великог националног интереса. То каже и наш устав и спортске организације морају тесно и јасно да кореспондирају са владиним институцијама. Осим тога, европска искуства казују да државне институције могу да много ефикасније од спортских организација да предлажу и утичу на доношење законских аката у области спорта. То важи и за борбу против допинга коју спортске организације не могу саме да воде, пошто су закони и санкције у домену државе. Ни у тој области, као ни у начину финансирања спорта из игара на срећу, земље Европске уније немају исту праксу, искуства и истоветне законе и зато је добро да се на оваквим скуповима разговара о свим тим темама.

Теза о ефикасности владиних институција када је у питању спортско законодавство, као да пада у воду, у нашем случају. Закон о спорту и остали стратешки документи годинама су у фази усвајања....

И то је потврдило чињеницу да је политичка стабилност неопходна за нормално функционисање друштва. Министарство омладине и спорта је у кратком року обезбедило сагласност Владе и увело Предлог Закона о спорту у скупштинску процедуру. Скупштина је међутим распуштена и овај важан документ мораће да сачека нови сазив. Међутим, ова ситуација не утиче само на најзначајнија друштвена питања, већ и на, да тако кажем мале ратификације. У Скупштини, на дневном реду нашла се и ратификација Унескове конвенције о борби против допинга, и ја сам на то била поносна. Међутим и то ће морати да сачека, а реперкусије нису добре. У Словенији прозване су земље које нису ратификовале овај документ, истина не поименично, а важно је подсетити на закључке из Мадрида: спортисти земаља која не потпише ову конвенцију до 2010. године неће моћи да учествују на међународним такмичењима. Наш спорт је претрпео велику штету током санкција, а ова казна је још тежа, драконска.

Може ли Министарство омладине и спорта, с обзиром на технички статус, да настави рад на Стратегији спорта и Закону о приватизацији у спорту?

Ми смо покренули иницијативу, Влада је прихватила и овластила Републичку дирекцију за имовину да попише сву имовину Републике Србије у спорту, сва улагања у спорт, спортске објекте, спортска друштва и клубове, у последњих 50 година. Тек тада може се доћи до квантификације те имовине, тек тада се она може приватизовати, изразити у акцијама... Планирано је да до септембра добијемо јасну слику о државној имовини у спорту и да почнемо да разговарамо о приватизацији и закону. Али, важно је рећи, и по постојећем Закону о приватизацији може да се крене са приватизацијом у спорту, с тим, што је наш јасан став да се то не односи на спортске објекте. Сада све то мора да чека и ја сам прилично фрустрирана због тога, јер смо сви у Министарству хтели да сва животна питања спорта ставимо на дневни ред. Ипак, нећемо стати. Олучила сам да наставимо са јавном расправом о националној спортској стратегији, јер је то исувише важна тема да би се заустављала, а сутра – без обзира ко ће бити у Министарству, или где ће се спорт наћи у Влади – добиће нешто да може да се настави рад, а не да се поново почиње из почетка као што смо ми морали. Министарство омладине и спорта радиће и даље, као да је све по старом. 

Међу недовршеним пословима је и ревизија националних спортских признања. Да ли је она доведена у питање?

Морали смо да приступимо ревизији јер је било доста нејасноћа, које ће се можда једном назвати злоупотребама, и то пре свега када су у питању заслужни тренери. Национална спортска признања су убачена у Закон о спорту и зато све мора да буде кристално јасно. Спортисти су неспорни, на списку су већ и спортисти који су стекли право на новчану надокнаду у овој години и ми ћемо наставити да исплаћујемо новчане надокнаде спортистима, док тренери морају да прођу ревизију. Она се наставља и Комисија ради на томе. Ми смо техничка Влада и ревизија списка добитника није проблем, јер то није стратешка већ техничка одлука, пошто већ постоји Уредба, односно шири правни оквир.

Да ли то значи, будући да је буџет за 2008. годину усвојен у Скупштини, да ће спорт добијати средства нан време, односно да се неће поновити ситуација са привременим финансирањем из прошле године.

Исплате ће бити редовне и ми смо се договорили са Министарством финансија о томе, јер је то посебно важно пошто је ова година олимпијска. На време смо обавили тај део посла. Потписали смо уговор са Олимпијским комитетом Србије, а недавно и са спортским савезима о финансирању у овој години. Поред Спортског савеза Србије, који је по закону обавезан да буде предлагач буџета, формирали смо и независну комисију да прегледа све предлоге. Сада је преостало да потпишемо трипартитне уговоре (три стране су Министарство, ОКС и сваки од спортских савеза) да сваки спорт добије оно што му припада и да новац најбрже и најекономичније стигне до спортиста.

Олимпијске игре на којима ће се после 96 година појавити Србија су августу. Да ли ћемо до тада имати Владу и ко ће представљати у Пекингу.

Србије, као и све друге земље, мора да буде присутна на Олимпијским играма у Пекингу, а то значи ид а има представнике Државе и Владе. Повратак Србије на олимпијску сцену као независне државе даје томе посебан значај и због тога смо покренули иницијативу да наши спортисти и делегација путује у Пекинг са новим пасошима. Без обзира на исход избора очекујем да ће и представник Владе бити са нашим спортистима у Пекингу.

-----------------------------------------------------------

Против бојкота Игара у Пекингу

У Словенији је било разговора о догађајима у Тибету, будући да неке земље Европске уније трпе јаке политичке притиске да се утиче на Кину поводом стања људских права у Тибету и да се запрети бојкотом Олимпијских игара. Став, који сам и ја изнела, мада немамо право гласа, да спорт и политику не треба мешати, превладао је на овом скупу. Бојкот Олимпијских игара нанео би велику штету и то не само спортистима и олимпијском покрету, – каже министар Снежана Самарџић – Марковић.