Магични број здравља 0-3-5-140-5-3-0

До доброг здравља уз помоћ магичног броја, јединствен је рецепт који је грађанима упућен са недавно одржаног симпозијума кардиолога „Кардиологика” у Вршцу, који је окупио је више од 500 домаћих и страних лекара.

Магични број здравља је 0-3-5-140-5-3-0 и установљен је као мото Европског удружења кардиолога, које је поставило циљ да 2050. године нико млађи од 65 година не оболи од срчаних болести или не добије мождани удар, истакао је академик др Миодраг Остојић, кардиолог.

Први број, нула, односи се на број цигарета који нас води до здравља. Дакле, први предуслов да сачувамо срце и мозак од инфаркта и шлога јесте да не пушимо, а следећи број нас подсећа да свакога дана треба да прошетамо или препешачимо три километра. У магичном броју је садржана и цифра 140 – препорука да свој горњи крвни притисак увек одржавамо на вредностима испод 140 милиметара живиног стуба. Наредни број упућује нас на важност пет редовних оброка у исхрани, у којој треба да буду заступљени воће и поврће. Др Остојић је подсетио и да је веома важно да водимо рачуна о нивоу ризичног холестерола у крви, који не сме да пређе износ три. Последња нула у магичном броју од нас тражи да нисмо дебели, да немамо шећерну болест, као и да водимо рачуна о пред-дијабетесном стању.

Професор др Петар Сеферовић, кардиолог, навео је да сваки пети човек у свету умире од срчане инсуфицијенције, односно срчане слабости, а сваки четврти мушкарац старији од 60 година доживеће инфаркт миокарда. Око 40 одсто болесника који одлазе у пензију имају дијагнозу артеријске хипертензије, односно повишене вредности крвног притиска.

Симпозијум одржан у Вршцу организовао је „Хемофарм”, односно организациона јединица „Хемофарм Кардиологика”, а значајан је као вид континуиране медицинске едукације великог броја наших лекара који се срећу са драстичним порастом кардиоваскуларних обољења.

Све већи проблем, чуло се, представља и такозвани метаболички синдром, скуп више ризика код једне особе. Тако су донедавно највећим факторима ризика сматрани висок крвни притисак и пушење, али сада се неизоставно додају још три која могу да доведу до неке од срчаних болести : гојазност, неуравнотежен ниво холестерола и повишен шећер у крви. Сви ризици заједно чине метаболички синдром.

Симпозијуму су присуствовали и многобројни гости из иностранства, међу којима је био и доктор Филип Цао,професор Универзитета Стенфорд у Сан Франциску, који је указао на значај инсулинске резистенције, односно стање које претходи дијабетесу типа 2, а које може да доведе до погоршања општег стања пацијената и до инфаркта или можданог удара.