„Национална класа” без домаћих делова

Др­жав­но-при­вред­на де­ле­га­ци­ја, пред­во­ђе­на пред­сед­ни­ком вла­де Алек­сан­дром Ву­чи­ћем от­пу­то­ва­ла је ју­че у Ка­зах­стан. Јед­на од те­ма раз­го­во­ра би­ће и из­воз „фи­ја­та” у Евро­а­зиј­ску уни­ју, ко­ју чи­не Ру­си­ја, Бе­ло­ру­си­ја, Ка­зах­стан, Јер­ме­ни­ја и Кир­ги­стан.

Су­де­ћи пре­ма из­ја­ви пот­пред­сед­ни­ка вла­де Ра­си­ма Ља­ји­ћа, из­воз „фи­ја­та” у зе­мље уни­је би­ће мо­гућ ако по­сто­ји по­ли­тич­ка во­ља. Ка­ко је ре­као у ин­тер­вјуу за „По­ли­ти­ку”, по­сто­ји мо­гућ­ност да „фи­јат” из­ве­зе­мо, чак иако су си­ро­ви­не пре­те­жно уво­зне.

„За­то што су они већ има­ли спо­ра­зум са Ви­јет­на­мом ко­ји омо­гу­ћу­је то за не­ке про­из­во­де ко­ји не­ма­ју 50 од­сто до­ма­ће си­ро­ви­не. Ако по­сто­ји по­ли­тич­ка во­ља да се то ура­ди, то ће би­ти мо­гу­ће”, ис­та­као је Ља­јић.

На пи­та­ње да ли Ру­си пи­та­ју да ли је „фи­јат” уоп­ште срп­ски про­из­вод, Ља­јић је од­го­во­рио по­тврд­но. Али и до­дао да у овој фа­зи пре­го­во­ра то пи­та­ње још ни­је на днев­ном ре­ду. Ља­јић је у ин­тер­вјуу за „По­ли­ти­ку” ре­као и да је на­ша пре­го­ва­рач­ка по­зи­ци­ја да за­др­жи­мо по­чет­ни спо­ра­зум ко­ји има­мо са Ру­си­јом и ко­ји би се од­но­сио на цео евро­а­зиј­ски ре­ги­он.

„По­сла­ли смо спи­сак про­из­во­да за ко­је би­смо во­ле­ли да бу­ду на ли­сти. Тра­жи­мо да се до­да ’фи­јат’, се­дам вр­ста си­ра, жи­вин­ско ме­со, ци­га­ре­те и ше­ћер”, ре­као је он.

То ће сва­ка­ко би­ти јед­на од те­ма раз­го­во­ра пре­ми­је­ра Алек­сан­дра Ву­чи­ћа при­ли­ком по­се­те Ка­зах­ста­ну. Пред­сед­ник Ка­зах­ста­на Нур­су­лан На­зар­ба­јев је у не­ко­ли­ко на­вра­та го­во­рио о евен­ту­ал­ном из­во­зу „фи­ја­та” у Евро­а­зиј­ску уни­ју. То је би­ла и те­ма раз­го­во­ра при­ли­ком ње­го­ве ав­гу­стов­ске по­се­те Бе­о­гра­ду. И пред­сед­ник Ср­би­је То­ми­слав Ни­ко­лић је та­да ис­ти­цао ка­ко је од На­зар­ба­је­ва до­био га­ран­ци­је да ће је­дан кон­тин­гент ових во­зи­ла мо­ћи без ца­ри­на да се из­ве­зе у зе­мље Уни­је. Углав­ном се спо­ми­њао кон­тин­гент од 10.000 ауто­мо­би­ла.

Шта је то што то­ли­ко ком­пли­ку­је по­вла­шће­ни из­воз ових че­тво­ро­точ­ка­ша и ка­ко то да др­жав­ни врх још од 2008. го­ди­не и до­ла­ска „Фи­ја­та” у Кра­гу­је­вац не мо­же да ис­пре­го­ва­ра уки­да­ње ца­ри­на? Нај­ве­ћи про­блем је, чи­ни се то што је „фи­јат”, ко­ји ва­жи за срп­ску „на­ци­о­нал­ну кла­су” ка­да је о из­во­зу реч, за­пра­во у нај­ве­ћој ме­ри са­ста­вљен од уво­зних си­ро­ви­на.

Још је Мла­ђан Дин­кић сво­је­вре­ме­но ис­ти­цао да је је­дан од раз­ло­га због ко­јих овај ита­ли­јан­ски про­из­во­ђач до­ла­зи у Ср­би­ју, то што на­ша зе­мља има Спо­ра­зум о сло­бод­ној тр­го­ви­ни са Ру­си­јом. Иако ауто­мо­би­ли ни­ка­да ни­су би­ли на ли­сти из­во­зних про­је­ка­та, др­жав­ни зва­нич­ни­ци су та­да из­ја­вљи­ва­ли да ће та при­ви­ле­ги­ја мо­ћи да се ис­пре­го­ва­ра.

У том, кон­тек­сту је за­ни­мљи­ва из­ја­ва Иви­це Да­чи­ћа, али не као ми­ни­стра спољ­них по­сло­ва у вла­ди Алек­сан­дра Ву­чи­ћа, већ као чла­на вла­де пре­ми­је­ра Мир­ка Цвет­ко­ви­ћа.

„Срп­ска ауто­мо­бил­ска ин­ду­стри­ја за­ин­те­ре­со­ва­на је за из­воз у Ру­си­ју, као што је и ру­ска ин­ду­стри­ја за­ин­те­ре­со­ва­на за бес­ца­рин­ски из­воз у Ср­би­ју”, из­ја­вио је Иви­ца Да­чић још 8. апри­ла 2009. го­ди­не. Тог да­на су Да­чић, та­да­шњи ми­ни­стар по­ли­ци­је и Сер­геј Шој­гу, ру­ски ми­ни­стар за ван­ред­не си­ту­а­ци­је, пот­пи­са­ли про­то­кол ко­јим се про­ши­ру­је Спо­ра­зум о сло­бод­ној тр­го­ви­ни две зе­мље, ко­ји од та­да об­у­хва­та 95 од­сто про­из­во­да. Али, не и ауто­мо­би­ле. Ли­бе­ра­ли­за­ци­ја тр­го­ви­не пут­нич­ких ауто­мо­би­ла, ка­ко је та­да на­ја­вље­но, тре­ба­ло је да бу­де пред­мет на­ред­не рун­де пре­го­во­ра пред­став­ни­ка Ср­би­је и Ру­си­је, а Да­чић и Шој­гу на­ја­ви­ли су да ће би­ти од­ре­ђе­не го­ди­шње кво­те за из­воз. Од та­да до да­нас ни­је про­шао ни­је­дан са­ста­нак срп­ских др­жав­них зва­нич­ни­ка са њи­хо­вим ко­ле­га­ма из Евро­а­зиј­ске уни­је (нај­че­шће Ру­си­је) да „фи­јат” ни­је био те­ма раз­го­во­ра.

Еко­но­ми­сти су обич­но, кад су ра­чу­на­ли не­то ефе­кат из­во­за „фи­ја­та” по­ла­зи­ли од то­га да две тре­ћи­не си­ро­ви­на до­ла­зи из уво­за. У кон­крет­ном слу­ча­ју ла­ко се мо­же из­ра­чу­на­ти и то да је не­то ефе­кат овог по­сла, ко­ји би под­ра­зу­ме­вао из­воз 10.000 ауто­мо­би­ла  скро­ман и из­но­си око 30 ми­ли­о­на евра.

Још је­дан про­блем је и то што Ру­си­ја за та­кав по­сао не­ма еко­ном­ски ин­те­рес. То је још по­чет­ком ових раз­го­во­ра (2009. го­ди­не) Ср­би­ји отво­ре­но ре­као Сер­геј Шој­гу.

„Не мо­же­мо до­зво­ли­ти да стра­не ауто-ком­па­ни­је на­пра­ве ко­ри­дор кроз Ср­би­ју, да би бес­ца­рин­ски из­во­зи­ле во­зи­ла на ру­ско тр­жи­ште. Ко­ја је раз­ли­ка из­ме­ђу ’фи­ја­та’, ’хон­де’ или ’хјун­да­и­ја’. ’Фи­јат’, ко­ји се про­из­во­ди у За­ста­ви­ној фа­бри­ци 80 од­сто је ита­ли­јан­ски про­из­вод. Зар је то срп­ски про­из­вод. На­рав­но да не”, отво­ре­но је та­да ре­као Шој­гу.

У ме­ђу­вре­ме­ну се удео срп­ских про­из­во­да, са раз­во­јем ин­ду­стри­је ком­по­нен­та­ша ма­ло уве­ћао, али не то­ли­ко да њи­хо­во укуп­но уше­ће у „фи­ја­ту” бу­де 51 од­сто (ко­ли­ко је пре­ма из­во­зним ква­ли­фи­ка­ци­ја­ма нео­п­ход­но да би се про­из­вод сма­трао до­ма­ћим). Упра­во је то на­ја­вљи­вао Мла­ђан Дин­кић, ка­да је „Фи­јат” сти­гао у Кра­гу­је­вац. Ка­да је у апри­лу 2009. го­ди­не за­јед­но са та­да­шњим ди­рек­то­ром „Фи­јат ауто­мо­би­ла Ср­би­је” Ђо­ва­ни­јем де Фи­лип­сем про­шао кроз фа­брич­ке по­го­не у Кра­гу­јев­цу, Дин­кић је на­ја­вио да је циљ Вла­де Ср­би­је да 51 од­сто си­ро­ви­на бу­де до­ма­ће.

– На­ша на­ме­ра је да ло­ка­ли­зу­је­мо про­из­вод­њу ауто-де­ло­ва, од­но­сно да је ор­га­ни­зу­је­мо у Ср­би­ји, ка­ко би „пун­то” био до­ма­ћи про­из­вод – ре­као је Дин­кић. 

То се, ме­ђу­тим, ни до дан-да­нас ни­је до­го­ди­ло.

Још је­дан у ни­зу про­бле­ма ко­ји се ја­вља за пре­го­ва­рач­ким сто­лом је то што зе­мље Евро­а­зиј­ске уни­је тра­же ре­ци­про­ци­тет. Што прак­тич­но зна­чи да кад 10.000 ауто­мо­би­ла из на­ше зе­мље кре­не на тр­жи­ште ко­је има око 150 ми­ли­о­на ста­нов­ни­ка, у Ср­би­ју, ко­ја има се­дам ми­ли­о­на ста­нов­ни­ка, исто­вре­ме­но би тре­ба­ло да кре­не и кон­тин­гент ре­ла­тив­но јеф­ти­них ру­ских пут­нич­ких, те­рен­ских и те­рет­них во­зи­ла.