„Nacionalna klasa” bez domaćih delova

Dr­žav­no-pri­vred­na de­le­ga­ci­ja, pred­vo­đe­na pred­sed­ni­kom vla­de Alek­san­drom Vu­či­ćem ot­pu­to­va­la je ju­če u Ka­zah­stan. Jed­na od te­ma raz­go­vo­ra bi­će i iz­voz „fi­ja­ta” u Evro­a­zij­sku uni­ju, ko­ju či­ne Ru­si­ja, Be­lo­ru­si­ja, Ka­zah­stan, Jer­me­ni­ja i Kir­gi­stan.

Su­de­ći pre­ma iz­ja­vi pot­pred­sed­ni­ka vla­de Ra­si­ma Lja­ji­ća, iz­voz „fi­ja­ta” u ze­mlje uni­je bi­će mo­guć ako po­sto­ji po­li­tič­ka vo­lja. Ka­ko je re­kao u in­ter­vjuu za „Po­li­ti­ku”, po­sto­ji mo­guć­nost da „fi­jat” iz­ve­ze­mo, čak iako su si­ro­vi­ne pre­te­žno uvo­zne.

„Za­to što su oni već ima­li spo­ra­zum sa Vi­jet­na­mom ko­ji omo­gu­ću­je to za ne­ke pro­iz­vo­de ko­ji ne­ma­ju 50 od­sto do­ma­će si­ro­vi­ne. Ako po­sto­ji po­li­tič­ka vo­lja da se to ura­di, to će bi­ti mo­gu­će”, is­ta­kao je Lja­jić.

Na pi­ta­nje da li Ru­si pi­ta­ju da li je „fi­jat” uop­šte srp­ski pro­iz­vod, Lja­jić je od­go­vo­rio po­tvrd­no. Ali i do­dao da u ovoj fa­zi pre­go­vo­ra to pi­ta­nje još ni­je na dnev­nom re­du. Lja­jić je u in­ter­vjuu za „Po­li­ti­ku” re­kao i da je na­ša pre­go­va­rač­ka po­zi­ci­ja da za­dr­ži­mo po­čet­ni spo­ra­zum ko­ji ima­mo sa Ru­si­jom i ko­ji bi se od­no­sio na ceo evro­a­zij­ski re­gi­on.

„Po­sla­li smo spi­sak pro­iz­vo­da za ko­je bi­smo vo­le­li da bu­du na li­sti. Tra­ži­mo da se do­da ’fi­jat’, se­dam vr­sta si­ra, ži­vin­sko me­so, ci­ga­re­te i še­ćer”, re­kao je on.

To će sva­ka­ko bi­ti jed­na od te­ma raz­go­vo­ra pre­mi­je­ra Alek­san­dra Vu­či­ća pri­li­kom po­se­te Ka­zah­sta­nu. Pred­sed­nik Ka­zah­sta­na Nur­su­lan Na­zar­ba­jev je u ne­ko­li­ko na­vra­ta go­vo­rio o even­tu­al­nom iz­vo­zu „fi­ja­ta” u Evro­a­zij­sku uni­ju. To je bi­la i te­ma raz­go­vo­ra pri­li­kom nje­go­ve av­gu­stov­ske po­se­te Be­o­gra­du. I pred­sed­nik Sr­bi­je To­mi­slav Ni­ko­lić je ta­da is­ti­cao ka­ko je od Na­zar­ba­je­va do­bio ga­ran­ci­je da će je­dan kon­tin­gent ovih vo­zi­la mo­ći bez ca­ri­na da se iz­ve­ze u ze­mlje Uni­je. Uglav­nom se spo­mi­njao kon­tin­gent od 10.000 auto­mo­bi­la.

Šta je to što to­li­ko kom­pli­ku­je po­vla­šće­ni iz­voz ovih če­tvo­ro­toč­ka­ša i ka­ko to da dr­žav­ni vrh još od 2008. go­di­ne i do­la­ska „Fi­ja­ta” u Kra­gu­je­vac ne mo­že da is­pre­go­va­ra uki­da­nje ca­ri­na? Naj­ve­ći pro­blem je, či­ni se to što je „fi­jat”, ko­ji va­ži za srp­sku „na­ci­o­nal­nu kla­su” ka­da je o iz­vo­zu reč, za­pra­vo u naj­ve­ćoj me­ri sa­sta­vljen od uvo­znih si­ro­vi­na.

Još je Mla­đan Din­kić svo­je­vre­me­no is­ti­cao da je je­dan od raz­lo­ga zbog ko­jih ovaj ita­li­jan­ski pro­iz­vo­đač do­la­zi u Sr­bi­ju, to što na­ša ze­mlja ima Spo­ra­zum o slo­bod­noj tr­go­vi­ni sa Ru­si­jom. Iako auto­mo­bi­li ni­ka­da ni­su bi­li na li­sti iz­vo­znih pro­je­ka­ta, dr­žav­ni zva­nič­ni­ci su ta­da iz­ja­vlji­va­li da će ta pri­vi­le­gi­ja mo­ći da se is­pre­go­va­ra.

U tom, kon­tek­stu je za­ni­mlji­va iz­ja­va Ivi­ce Da­či­ća, ali ne kao mi­ni­stra spolj­nih po­slo­va u vla­di Alek­san­dra Vu­či­ća, već kao čla­na vla­de pre­mi­je­ra Mir­ka Cvet­ko­vi­ća.

„Srp­ska auto­mo­bil­ska in­du­stri­ja za­in­te­re­so­va­na je za iz­voz u Ru­si­ju, kao što je i ru­ska in­du­stri­ja za­in­te­re­so­va­na za bes­ca­rin­ski iz­voz u Sr­bi­ju”, iz­ja­vio je Ivi­ca Da­čić još 8. apri­la 2009. go­di­ne. Tog da­na su Da­čić, ta­da­šnji mi­ni­star po­li­ci­je i Ser­gej Šoj­gu, ru­ski mi­ni­star za van­red­ne si­tu­a­ci­je, pot­pi­sa­li pro­to­kol ko­jim se pro­ši­ru­je Spo­ra­zum o slo­bod­noj tr­go­vi­ni dve ze­mlje, ko­ji od ta­da ob­u­hva­ta 95 od­sto pro­iz­vo­da. Ali, ne i auto­mo­bi­le. Li­be­ra­li­za­ci­ja tr­go­vi­ne put­nič­kih auto­mo­bi­la, ka­ko je ta­da na­ja­vlje­no, tre­ba­lo je da bu­de pred­met na­red­ne run­de pre­go­vo­ra pred­stav­ni­ka Sr­bi­je i Ru­si­je, a Da­čić i Šoj­gu na­ja­vi­li su da će bi­ti od­re­đe­ne go­di­šnje kvo­te za iz­voz. Od ta­da do da­nas ni­je pro­šao ni­je­dan sa­sta­nak srp­skih dr­žav­nih zva­nič­ni­ka sa nji­ho­vim ko­le­ga­ma iz Evro­a­zij­ske uni­je (naj­če­šće Ru­si­je) da „fi­jat” ni­je bio te­ma raz­go­vo­ra.

Eko­no­mi­sti su obič­no, kad su ra­ču­na­li ne­to efe­kat iz­vo­za „fi­ja­ta” po­la­zi­li od to­ga da dve tre­ći­ne si­ro­vi­na do­la­zi iz uvo­za. U kon­kret­nom slu­ča­ju la­ko se mo­že iz­ra­ču­na­ti i to da je ne­to efe­kat ovog po­sla, ko­ji bi pod­ra­zu­me­vao iz­voz 10.000 auto­mo­bi­la  skro­man i iz­no­si oko 30 mi­li­o­na evra.

Još je­dan pro­blem je i to što Ru­si­ja za ta­kav po­sao ne­ma eko­nom­ski in­te­res. To je još po­čet­kom ovih raz­go­vo­ra (2009. go­di­ne) Sr­bi­ji otvo­re­no re­kao Ser­gej Šoj­gu.

„Ne mo­že­mo do­zvo­li­ti da stra­ne auto-kom­pa­ni­je na­pra­ve ko­ri­dor kroz Sr­bi­ju, da bi bes­ca­rin­ski iz­vo­zi­le vo­zi­la na ru­sko tr­ži­šte. Ko­ja je raz­li­ka iz­me­đu ’fi­ja­ta’, ’hon­de’ ili ’hjun­da­i­ja’. ’Fi­jat’, ko­ji se pro­iz­vo­di u Za­sta­vi­noj fa­bri­ci 80 od­sto je ita­li­jan­ski pro­iz­vod. Zar je to srp­ski pro­iz­vod. Na­rav­no da ne”, otvo­re­no je ta­da re­kao Šoj­gu.

U me­đu­vre­me­nu se udeo srp­skih pro­iz­vo­da, sa raz­vo­jem in­du­stri­je kom­po­nen­ta­ša ma­lo uve­ćao, ali ne to­li­ko da nji­ho­vo ukup­no uše­će u „fi­ja­tu” bu­de 51 od­sto (ko­li­ko je pre­ma iz­vo­znim kva­li­fi­ka­ci­ja­ma neo­p­hod­no da bi se pro­iz­vod sma­trao do­ma­ćim). Upra­vo je to na­ja­vlji­vao Mla­đan Din­kić, ka­da je „Fi­jat” sti­gao u Kra­gu­je­vac. Ka­da je u apri­lu 2009. go­di­ne za­jed­no sa ta­da­šnjim di­rek­to­rom „Fi­jat auto­mo­bi­la Sr­bi­je” Đo­va­ni­jem de Fi­lip­sem pro­šao kroz fa­brič­ke po­go­ne u Kra­gu­jev­cu, Din­kić je na­ja­vio da je cilj Vla­de Sr­bi­je da 51 od­sto si­ro­vi­na bu­de do­ma­će.

– Na­ša na­me­ra je da lo­ka­li­zu­je­mo pro­iz­vod­nju auto-de­lo­va, od­no­sno da je or­ga­ni­zu­je­mo u Sr­bi­ji, ka­ko bi „pun­to” bio do­ma­ći pro­iz­vod – re­kao je Din­kić. 

To se, me­đu­tim, ni do dan-da­nas ni­je do­go­di­lo.

Još je­dan u ni­zu pro­ble­ma ko­ji se ja­vlja za pre­go­va­rač­kim sto­lom je to što ze­mlje Evro­a­zij­ske uni­je tra­že re­ci­pro­ci­tet. Što prak­tič­no zna­či da kad 10.000 auto­mo­bi­la iz na­še ze­mlje kre­ne na tr­ži­šte ko­je ima oko 150 mi­li­o­na sta­nov­ni­ka, u Sr­bi­ju, ko­ja ima se­dam mi­li­o­na sta­nov­ni­ka, isto­vre­me­no bi tre­ba­lo da kre­ne i kon­tin­gent re­la­tiv­no jef­ti­nih ru­skih put­nič­kih, te­ren­skih i te­ret­nih vo­zi­la.