Уторак, 23.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пукотине у ЕУ после америчких избора

Велика Британија, Мађарска и Француска одбиле да учествују на хитном ванредном окупљању чланица ЕУ поводом победе Доналда Трампа, сматрајући да нема места хистерији
Пукотине у ЕУ после америчких избора
Спуштање лопте: Борис Џонсон, Себастијан Курц и Дидије Рејндерс (Фото Ројтерс)

За­те­че­ност по­бе­дом ре­пу­бли­кан­ца До­нал­да Трам­па по­ка­за­ла је ју­че на са­стан­ку ми­ни­ста­ра спољ­них по­сло­ва Европ­ске уни­је не са­мо да не по­сто­ји озби­љан за­јед­нич­ки став пре­ма бу­ду­ћем аме­рич­ком пред­сед­ни­ку, ко­ме се ве­ћи­на европ­ских чла­ни­ца ни­је на­да­ла, не­го да не по­сто­ји ни уса­гла­ше­на спољ­на по­ли­ти­ка у Бри­се­лу.

Ко­ли­ко је све кли­ма­во у се­ди­шту бри­сел­ске ад­ми­ни­стра­ци­је ви­де­ло се још у не­де­љу на­ве­че, ка­да је ше­фи­ца спољ­не по­ли­ти­ке Фе­де­ри­ка Мо­ге­ри­ни ор­га­ни­зо­ва­ла не­фор­мал­ни са­ста­нак то­ком ве­че­ре. Пред­став­ни­ци не­ких чла­ни­ца су кри­ти­ко­ва­ли ње­ну од­лу­ку да са­зи­ва хи­тан са­ста­нак по­во­дом ре­зул­та­та де­мо­крат­ских из­бо­ра њи­хо­вог кључ­ног са­ве­зни­ка. На­и­ме, би­ло је пла­ни­ра­но да ми­ни­стри дан ка­сни­је одр­же ре­до­ван ме­сеч­ни са­ста­нак у Бри­се­лу, чи­ја је глав­на те­ма тре­ба­ло да бу­де Тур­ска.

Ми­ни­стри спољ­них по­сло­ва Бри­та­ни­је, Фран­цу­ске и Ма­ђар­ске ни­су при­су­ство­ва­ли овом ван­ред­ном оку­пља­њу. Ка­ко је из­ве­стио „Еурак­тив”, пор­тал бли­зак бри­сел­ској ад­ми­ни­стра­ци­ји, Мо­ге­ри­ни­је­ва је ко­мен­та­ри­са­ла од­су­ство бри­тан­ског ми­ни­стра спољ­них по­сло­ва Бо­ри­са Џон­со­на ре­кав­ши да је ваљ­да нор­мал­но за зе­мљу ко­ја је на ре­фе­рен­ду­му од­лу­чи­ла да на­пу­сти ЕУ да је не за­ни­ма­ју раз­го­во­ри о бу­дућ­но­сти од­но­са ЕУ и САД.

Обра­зла­жу­ћи Џон­со­нов из­о­ста­нак са ван­ред­ног су­сре­та, бри­тан­ско ми­ни­стар­ство спољ­них по­сло­ва је на­ве­ло да не ви­ди по­тре­бу за одр­жа­ва­њем ван­ред­ног са­стан­ка у не­де­љу (Џон­сон је при­су­ство­вао ју­че­ра­шњем ре­дов­ном са­стан­ку у Бри­се­лу) због то­га што из­бо­ри у САД ни­су одр­жа­ни на­пре­чац, не­го је одав­но по­зна­то ка­да се одр­жа­ва­ју.

У са­оп­ште­њу је с ве­ли­ком до­зом не­ра­зу­ме­ва­ња за фру­стра­ци­ју ко­ја се осе­ћа у де­лу ЕУ због ре­зул­та­та аме­рич­ких пред­сед­нич­ких из­бо­ра на­ве­де­но да је „спро­ве­де­на де­мо­крат­ска про­це­ду­ра, да је сту­пио на сна­гу пре­ла­зни пе­ри­од и да ће Бри­та­ни­ја ра­ди­ти са ак­ту­ел­ном и бу­ду­ћом ад­ми­ни­стра­ци­јом ка­ко би обез­бе­ди­ла нај­бо­ље по­зи­ци­је”.

Фран­цу­ски ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Жан Марк Еро (та­ко­ђе до­шао на ре­до­ван ју­че­ра­шњи са­ста­нак) оправ­дао је из­о­ста­нак са ве­че­ре „ве­о­ма ва­жним са­стан­ком” у по­не­де­љак ра­но ују­тру са но­вим ге­не­рал­ним се­кре­та­ром УН Ан­то­ни­јем Гу­те­ре­сом.

А ма­ђар­ски ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Пе­тер Си­јар­то, још је­дан од оних ко­ји се ни­су ода­зва­ли хит­ном по­зи­ву Мо­ге­ри­ни­је­ве, не­го су по­сла­ли ам­ба­са­до­ре, из­ја­вио је да је са­ста­нак „са­свим пре­у­ра­њен”, као и да је ба­зи­ран на „фру­стри­ра­ју­ћим и хи­сте­рич­ним из­ја­ва­ма ко­је су по­те­кле из Евро­пе” по­во­дом Трам­по­ве по­бе­де.

„Док не бу­де­мо зна­ли ко ће би­ти за­ду­жен за аме­рич­ку спољ­ну по­ли­ти­ку, док Бе­ла ку­ћа не са­чи­ни и не об­ја­ви сво­је еко­ном­ске и спољ­но­по­ли­тич­ке при­о­ри­те­те, та­кав са­ста­нак је пот­пу­но гу­бље­ње вре­ме­на и ја не знам о че­му би­смо мо­гли да раз­го­ва­ра­мо”, ре­као је Си­јар­то. Из­ја­ва ње­го­вог пре­ми­је­ра Вик­то­ра Ор­ба­на у тре­нут­ку Трам­по­ве по­бе­де је би­ла да­ле­ко од фру­стри­ра­но­сти: он је Трам­по­ву по­бе­ду на­звао „од­лич­ном ве­шћу” и до­ка­зом да „де­мо­кра­ти­ја још по­сто­ји”.

Си­јар­то је ци­љао на упо­зо­ре­ње пред­сед­ни­ка Европ­ске ко­ми­си­је Жан-Кло­да Јун­ке­ра да из­бор Трам­па за аме­рич­ког пред­сед­ни­ка ри­зи­ку­је да по­ре­ме­ти од­но­се САД и Евро­пе, као и на ње­гов по­зив бу­ду­ћем аме­рич­ком пред­сед­ни­ку да се што пре из­ја­сни о пи­та­њи­ма по­пут гло­бал­не тр­го­ви­не и по­ли­ти­ке ве­за­не за кли­му и бу­ду­ће од­но­се са НА­ТО са­ве­зни­ци­ма. Ова ње­го­ва из­ја­ва на­и­шла је на отво­ре­ну кри­ти­ку не­ко­ли­ко пред­став­ни­ка чла­ни­ца, док не­ки дру­ги ни­су кри­ти­ко­ва­ли Јун­ке­ра, али су зах­те­ва­ли да се „спу­сти лоп­та”.

Пољ­ски ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Ви­толд Ва­шчи­ков­ски из­ја­вио је да без об­зи­ра на то што но­во­и­за­бра­ни пред­сед­ник САД „ни­је ан­ђео”, он ни­је „ни де­те са по­себ­ним по­тре­ба­ма” да би се тра­жи­ли по­себ­ни од­но­си са САД, пре­не­ла је ју­че аме­рич­ка аген­ци­ја АП. Он је у не­де­љу на­ве­че у Бри­се­лу ре­као да се Трамп не мо­же до­да­ти на ли­сту про­бле­ма ЕУ, јер „Евро­па има мно­го про­бле­ма, али де­фи­ни­тив­но не са САД”.

От­при­ли­ке на тра­гу ста­ва Ма­ђар­ске и Пољ­ске, Мо­ге­ри­ни­је­ва је по­сле ве­че­ре оба­ве­сти­ла но­ви­на­ре да ЕУ оче­ку­је „ве­о­ма сна­жно парт­нер­ство са САД”, на осно­ва­ма „на­ших прин­ци­па, вред­но­сти и ин­те­ре­са” и да су „сви за­јед­но од­лу­чи­ли да са­ра­ђу­ју са бу­ду­ћом ад­ми­ни­стра­ци­јом, чак и у пр­вој не­де­љи тран­зи­ци­је”. „То не за­ви­си од нас, не­го је на бу­ду­ћој аме­рич­кој ад­ми­ни­стра­ци­ји да де­фи­ни­ше сво­ју по­зи­ци­ју”, ре­кла је Мо­ге­ри­ни­је­ва об­ја­снив­ши да је то је­ди­ни став ко­ји тре­нут­но ЕУ мо­же за­у­зе­ти јер „свет иде да­ље, Евро­па иде да­ље, кри­за се на­ста­вља, али и мо­гућ­но­сти”.

Ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Сло­вач­ке, ко­ја пред­се­да­ва Са­ве­ту ЕУ, Ми­ро­слав Лај­чак је из­нео не­што пре­ци­зни­ји став: „Ми раз­у­ме­мо да ће Аме­ри­ка за­у­зе­ти не­што као по­сло­ван при­ступ и због то­га би тре­ба­ло да бу­де ви­ше Евро­па са на­ше стра­не, али ни­ко ни­је до­вео у пи­та­ње ис­ход из­бо­ра ни­ти на­шу спрем­ност да са­ра­ђу­је­мо са САД.”

Ка­ко су пре­не­ле аген­ци­је, бел­гиј­ски ми­ни­стар Ди­ди­јер Рејн­дерс је бра­нио са­зи­ва­ње са­стан­ка спољ­них ми­ни­ста­ра, ре­кав­ши да са­ста­нак ни­је са­зван по хит­ном по­ступ­ку и Евро­па ни­је збу­ње­на. „Би­зар­но би би­ло да се ши­ром све­та го­во­ри о аме­рич­ким из­бо­ри­ма, а да то не ра­де ми­ни­стри спољ­них по­сло­ва”, ре­као је он и об­ја­снио да ће ЕУ мо­ра­ти да са­че­ка и ви­ди ка­кве ће ста­во­ве за­у­зе­ти но­ва ад­ми­ни­стра­ци­ја у на­ред­ним ме­се­ци­ма. „Раз­го­во­ри се са­да од­но­се на то ка­ко ЕУ мо­же да оја­ча свој глас у све­ту”, ре­као је Рејн­дерс.

Сво­је ви­ђе­ње на­сто­ја­ња да ЕУ оја­ча Мо­ге­ри­ни­је­ва је из­не­ла у по­не­де­љак, по­но­вив­ши иде­ју о про­јек­ту ја­ча­ња европ­ске без­бед­но­сти „јер је то по­треб­но пре све­га гра­ђа­ни­ма ЕУ”. Ше­фи­ца европ­ске спољ­не по­ли­ти­ке ни­је по­ми­ња­ла ја­ча­ње без­бед­но­сти ЕУ у кон­тек­сту Трам­по­ве пред­из­бор­не на­ја­ве да САД не­ће ин­тер­ве­ни­са­ти бра­не­ћи чла­ни­це у Евро­пи ко­је не пла­ћа­ју до­го­во­ре­на два од­сто БДП-а за сво­ју од­бра­ну НА­ТО-у, не­го је на­ве­ла да гло­бал­на стра­те­ги­ја о европ­ској без­бед­но­сти и од­бра­ни, ко­ју ће пред­ста­ви­ти ми­ни­стри­ма, не пред­ви­ђа фор­ми­ра­ње европ­ске вој­ске, не­го струк­ту­ре ко­ја ће де­ло­ва­ти за­јед­но са НА­ТО-ом.

Она је под­се­ти­ла да је од­бра­на ЕУ би­ла те­ма и пре аме­рич­ких из­бо­ра и да „има још ви­ше раз­ло­га да то бу­де и да­ље”. Ме­ђу­тим, ни око те иде­је ни­је би­ло са­гла­сно­сти, јер је ју­че аустриј­ски кан­це­лар Кри­сти­јан Керн ре­као да не по­др­жа­ва иде­ју у ве­зи са фор­ми­ра­њем вој­ске ЕУ. Керн је по­ру­чио да је ње­му не­за­ми­сли­во уче­шће аустриј­ске вој­ске у ак­ци­ји ко­ја не би би­ла под ко­ман­дом Аустри­је. Ми­ни­стар од­бра­не Ханс Пе­тер До­ско­цил је био ја­сан: „Ви­ше са­рад­ње да, али вој­ску ЕУ од­би­јам.”

На свом ре­дов­ном са­стан­ку ју­че ми­ни­стри су за­тра­жи­ли од вла­сти у Те­хе­ра­ну да пот­пу­но спро­ве­де у де­ло спо­ра­зум о упо­тре­би ну­кле­ар­не енер­ги­је у Ира­ну је­ди­но у ци­вил­не, а не у вој­не свр­хе. Ка­ко је са­оп­ште­но, ЕУ ће на­ста­ви­ти да по­ку­ша­ва да об­но­ви ве­зе са Ира­ном, као на­ста­вак скло­пље­ног спо­ра­зу­ма о ну­кле­ар­ном про­гра­му, за ко­ји је но­во­и­за­бра­ни пред­сед­ник САД До­налд Трамп ре­као да ће га уки­ну­ти, пре­нео је ју­че Рој­терс.

 

 

Коментари23
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.