Обара ли Трамп цену барела

Несложни картел водећих светских произвођача нафте (мимо Русије и САД) почиње данас борбу за опстанак у оваквом формату, изазвану септембарским обећањем ОПЕК-а да ће зауздати бесомучну производњу црног злата, а све то у контексту неочекиваног исхода америчких избора. На маргинама дводневне Међународне конференције о производњи гаса у престоници Катара, поједини министри за енергетику ОПЕК-а (али без колега из Ирана и Ирака) настојаће у сарадњи са Русијом да се коначно договоре о квотама којима би заврнули своје петрославине.

Званична седница ОПЕК-а са том темом заказана је за 30. новембар у Бечу. Од септембра до данас, претходне рунде усаглашавања нису примакле ставове Саудијске Арабије, Ирака и Ирана три чланице картела које производе 55 одсто нафте петроудружења.

У међувремену су САД добиле новог председника: Доналда Трампа, који је у предизборној кампањи најавио да ће смањити порезе на профите домаћих произвођача нафте из уљаних шкриљаца, ривала кога је ОПЕК наумио да истисне са тржишта још 2014. године. Трамп је истовремено најавио да ће дозволити истраживање и експлоатацију нафте на свом федералном земљишту и да ће прекинути зависност САД од црног злата са Средњег истока.

Уколико Трамп оствари ова предизборна обећања, америчка производња нафте из уљаних шкриљаца могла би не само знатно да појефтини већ и да допринесе расту количина црног злата које се нуде на глобалном тржишту. Ако Америка повећа производњу нафте, цена барела могла би да падне испод данашње вредности од око 46 долара за барел.

Какав је онда значај септембарског обећања ОПЕК-а да ће смањити производњу и тиме највероватније подстаћи раст цене ако се купци у некој догледној будућности могу надати приливу јефтиније нафте из САД?

Одговор на ово питање је неизвесно, као и да ли ће Доналд Трамп стварно прекинути увоз нафте са Средњег истока.

Да би задржао позицију фактора који и данас кључно помера вредност барела на светском тржишту, ОПЕК зна да мора да постигне јединство у сопственим редовима, и то до 30. новембра. Уколико ОПЕК не постигне договор, као што прогнозира америчка инвестициона банка Голдман Сакс, цена барела могла би да склизне испод 40, па чак можда и испод 30 долара, процењују у лондонском Ситију. Ако ОПЕК постигне договор, барел би „у блиској будућности” могао да достигне цену и близу 60 долара.

Проблем ОПЕК-а данас је то што обе те цене, и нижа и виша, са најављеном подршком Доналда Трампа, могу да одговарају америчким петропроизвођачима, али не и већини чланица ОПЕК-а.

Да прикажу свету јединствени фронт у новонасталој ситуацији, Мухамед Баркиндо, генерални секретар ОПЕК-а, министри енергетике Саудијске Арабије, Алжира, Венецуеле и Катара, кренули су ових дана на консултације са чланством широм света и са партнерима вољним на сарадњу, првенствено са Русијом, Оманом, Мексиком, Азербејџаном, Бразилом...

Колико јуче, светске берзе подигле су цену барела нафте на око 46 долара, након сигнала из ОПЕК-а да ће картел учинити све да убеди чланство да је реч задата у септембру више од голог обећања.

Уколико ОПЕК не постигне договор, улазимо у време непредвидивих нестабилности на светском тржишту нафте и могућих поремећаја односа унутар картела, упозорава Мухамед Баркиндо, генерални секретар ОПЕК-а који пред самит 30. новембра путује у Венецуелу, Еквадор и Иран.

Време је да престанемо да зависимо од нафте са Средњег истока. Без нас Саудијска Арабија не би дуго постојала, оценио је недавно Доналд Трамп.

Америка не треба да престане да увози нафту са Средњег истока. САД  више него било која друга земља света ужива плодове слободне глобалне трговине, реплицирао је саудијски министар енергетике Халид ел Фалих.

Вашингтон и Ријад од овог месеца улазе у нову фазу отвореног прозивања са неслућеним последицама по даљу цену нафте.