Потрошачи мењају куповне навике

Купци у Србији све чешће иду у набавку, чак четири до шест пута недељно, што је изненађујуће јер су доскоро практиковали одлазак у велике куповине, једном до два пута месечно. Да су велике куповине прошлост указују и у потрошачким организацијама, истичући да је разлог томе ниска куповна моћ, али и чињеница да купци пазарећи дан за дан имају утисак да штеде. То су потврдили и у великим трговинским ланцима још почетком године када је представница „Меркатора С” изјавила да су приметне промене у потрошачким навикама.

– Купци сада пажљивије купују, мање и чешће иду у куповине у складу са дневним потребама, па сходно томе и ми правимо акције и понуде – рекла је директорка сектора за бригу о корисницима овог ланца.

У „Делезу” кажу да је разлог промене потрошачких навика између осталог потреба потрошача да у што краћем времену обаве куповину и да се радње налазе што ближе месту становања.

– Према нашим подацима у „Макси” потрошачи иду готово сваког дана. Већ више од годину дана бележимо тренд да купци траже модерне супермаркете где могу наћи све на једном месту од свежег воћа и поврћа до свеже рибе и меса – каже Никола Папак, менаџер корпоративних комуникација „Делеза”.

Према његовим речима, хипермаркети имају своје редовне и стабилне купце где се обавља већа породична куповина, а „Темпо”, додаје, чак бележи раст промета.

Овакви подаци односе се углавном на Београд који има и већу конкуренцију у трговини и већи избор радњи различитог формата, док је ситуација у унутрашњости другачија. Како за „Политику” каже Зоран Николић, председник огранка Националне организације потрошача Србије за Крагујевац, купци се тамо више опредељују за веће набавке, пре свега због цена које су у хипермаркетима ниже.

– Те куповине више нису у том обиму као некад – потрошачи пажљиво планирају куповину, а основни разлог је недостатак новца, као и стални, готово неприметни, раст цена. То свакако утиче на укупну куповну моћ потрошача, каже Николић и додаје да се навике грађана у унутрашњости разликују и по томе што они неке намирнице као што су јаја, коре, воће и поврће стандардно набављају на пијацама, а не у великим ланцима.

Просечна месечна зарада по запосленом исплаћена у августу износила је 45.286 динара, што је номинално 1,5, а реално 0,3 одсто више у односу на исти период прошле године.

За покриће нове просечне потрошачке корпе у августу је било потребно 1,5 просечних зарада, а минималне 0,78 просечних зараде.

Статистика је забележила и годишњи раст потрошачких цена од 1,2 одсто (август ове године у односу на исти период прошле).

– Посматрано по главним групама производа и услуга класификованих према намени потрошње, у августу је, рецимо у односу на јул, забележен раст цена хране и безалкохолних пића од 2,3 одсто, услуга у ресторанима и хотелима 0,5, комуналија 0,2 процента, показује званична статистика.