Potrošači menjaju kupovne navike

Kupci u Srbiji sve češće idu u nabavku, čak četiri do šest puta nedeljno, što je iznenađujuće jer su doskoro praktikovali odlazak u velike kupovine, jednom do dva puta mesečno. Da su velike kupovine prošlost ukazuju i u potrošačkim organizacijama, ističući da je razlog tome niska kupovna moć, ali i činjenica da kupci pazareći dan za dan imaju utisak da štede. To su potvrdili i u velikim trgovinskim lancima još početkom godine kada je predstavnica „Merkatora S” izjavila da su primetne promene u potrošačkim navikama.

– Kupci sada pažljivije kupuju, manje i češće idu u kupovine u skladu sa dnevnim potrebama, pa shodno tome i mi pravimo akcije i ponude – rekla je direktorka sektora za brigu o korisnicima ovog lanca.

U „Delezu” kažu da je razlog promene potrošačkih navika između ostalog potreba potrošača da u što kraćem vremenu obave kupovinu i da se radnje nalaze što bliže mestu stanovanja.

– Prema našim podacima u „Maksi” potrošači idu gotovo svakog dana. Već više od godinu dana beležimo trend da kupci traže moderne supermarkete gde mogu naći sve na jednom mestu od svežeg voća i povrća do sveže ribe i mesa – kaže Nikola Papak, menadžer korporativnih komunikacija „Deleza”.

Prema njegovim rečima, hipermarketi imaju svoje redovne i stabilne kupce gde se obavlja veća porodična kupovina, a „Tempo”, dodaje, čak beleži rast prometa.

Ovakvi podaci odnose se uglavnom na Beograd koji ima i veću konkurenciju u trgovini i veći izbor radnji različitog formata, dok je situacija u unutrašnjosti drugačija. Kako za „Politiku” kaže Zoran Nikolić, predsednik ogranka Nacionalne organizacije potrošača Srbije za Kragujevac, kupci se tamo više opredeljuju za veće nabavke, pre svega zbog cena koje su u hipermarketima niže.

– Te kupovine više nisu u tom obimu kao nekad – potrošači pažljivo planiraju kupovinu, a osnovni razlog je nedostatak novca, kao i stalni, gotovo neprimetni, rast cena. To svakako utiče na ukupnu kupovnu moć potrošača, kaže Nikolić i dodaje da se navike građana u unutrašnjosti razlikuju i po tome što oni neke namirnice kao što su jaja, kore, voće i povrće standardno nabavljaju na pijacama, a ne u velikim lancima.

Prosečna mesečna zarada po zaposlenom isplaćena u avgustu iznosila je 45.286 dinara, što je nominalno 1,5, a realno 0,3 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.

Za pokriće nove prosečne potrošačke korpe u avgustu je bilo potrebno 1,5 prosečnih zarada, a minimalne 0,78 prosečnih zarade.

Statistika je zabeležila i godišnji rast potrošačkih cena od 1,2 odsto (avgust ove godine u odnosu na isti period prošle).

– Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u avgustu je, recimo u odnosu na jul, zabeležen rast cena hrane i bezalkoholnih pića od 2,3 odsto, usluga u restoranima i hotelima 0,5, komunalija 0,2 procenta, pokazuje zvanična statistika.