Слабост је главна одлика јачег пола

Сваког Осмог марта решавам исту дилему – ако жени поклоним цвеће, оптужиће ме да сам јој даровао остатак из букета који сам поделио колегиницама на послу. Ако јој поклоним накит, посумњаће да је варам. Ако јој купим парфем, сигурно ћу погрешити мирисну ноту. А ако предложим да је одведем на вечеру, оптужиће ме да сам заборавио осмомартовски поклон па покушавам да се искупим. Зашто и жене једног дана у години не би имале исте проблеме?

Легенда каже да су оваква и слична размишљања кумовала настанку Дана мушкараца, који се од 1999. године слави у преко 60 земаља света. Објашњавајући разлоге због којих је Унеско 19. новембар прогласио за празник мушкараца, Ингеборг Брајнес, директорка организације Жене и културе мира, оценила је да је то „изврсна идеја која ће допринети родној равнотежи”. Она је објаснила да су циљ обележавања Међународног дана мушкараца – фокусирање на здравље јаче половине планете, побољшавање родних односа и прилика за наглашавање проблема дискриминације према мушкарцима и дечацима.

Из визуре статистике, мушкарци у Србији немају разлога за незадовољство. Као прво, малобројнији су – у нашој земљи живи чак 190.000 жена више него мушкараца. Друго, заступљенији су у боље плаћеним занимањима, а две трећине  руководилаца-менаџера, законодаваца и функционера су мушкарци. Треће – за исте послове, плаћени су 11 одсто више од жена.

Иако ветрови еманципације одавно дувају овим просторима, синови су и даље жељенији од ћерки, а у сеоским срединама од сестара се очекује да се одрекну свог дела породичног наследства у корист брата.

Статистика говори да просечан мушкарац у Србији стаје на луди камен у 30. години, отац постаје неколико месеци касније, а на бригу о наследнику – чување, храњење, облачење, подучавање и игру – дневно „потроши” сат и 33 минута. Храном се бави 16, а прањем судова цела три минута дневно. Одржавању домаћинства дневно посвети 29 минута, а кућни љубимци и баштованство окупирају његову пажњу два сата дневно.

Подаци  Републичког завода за статистику кажу да чак 78 одсто мушкараца живи у браку. Сваки трећи мушкарац нема наследнике, а у просеку живи 71,1 годину – пет краће од жена.

Уочи 19. новембра, Светског дана мушкараца, стручњаци УН подсећају да наука убедљиво демантује тврдњу да су мушкарци јачи пол – живе краће, чешће оболевају, чешће дижу руку на себе, више страдају у тинејџерском периоду и чешће умиру од фаталних болести. Неонатологија је доказала да су власници Адамове јабучице осетљивији и пре рођења: мушки фетуси теже опстају, а превремено рођени дечаци четири пута чешће умиру од девојчица. Иако се у многим земљама рађа више дечака (на сто девојчица између 104 и 107 дечака) чини се да се мајка природа маћехински односи према мушкарцима.

Здравствени графикони Србије показују да чак двоструко више мушкараца него жена премине између 30. и 59. године, углавном од болести крвотока и тумора. Чак три пута више мушкараца у средњем добу страда у саобраћајним несрећама и диже руку на себе. Стопа смртности дечака два пута је већа у тинејџерском периоду.

О утицају тестостерона на понашање мушкараца сликовито говори и статистика Министарства правде. Наиме, припадници јачег пола неупоредиво чешће се појављују пред лицем правде – тако је 2010. године чак 10.814 мушкараца и само 397 жена лишено слободе. И међу осуђеницима има готово десет пута више мушкараца – 2010. било их је 19.492 наспрам 2.189 осуђених жена, док је у истој години пред судију за малолетнике изашло 1.538 дечака и само 102 девојчице.