Музеј и у дворишту Музеја града

Вођени мотом „мање је више”, архитекте Јелена и Горан Војводић и Јована Грујевска здању Музеја града у Ресавској улици нису мењали габарите – искористили су пространо унутрашње двориште и сместили нови објекат. Простор око 2.500 квадрата на три етаже биће препознатљив по дворишној фасади од жлебљеног камена, резаних комада од природног масива, са кровном лантерном кроз коју продире дневна светлост. Ова решења била су од пресудног значаја за жири двостепеног архитектонског конкурса за реконструкцију здања у Ресавској, који је ауторима доделио прву награду и шансу да

идејно решење из компјутерске анимације преселе у реалан простор.

Архитекте су на улазу у здање саграђено 1899. према пројекту Димитрија Т. Лека порушиле степенице и улазни портал и тиме повећале висину унутрашњег простора како би публика на прву лопту препознала будући храм београдског културног наслеђа. Већ на улазу моћи ће да се види дограђени део, који ће бити повезан са левим и десним крилом постојећег објекта, и садржаје које он нуди: рецепцију, мултифункционалну салу, књижару, продавницу сувенира, инфо пулт, а у његовом залеђу предвиђена je кафетерија. У новопројектованом амбијенту биће уочљива веза између унутрашње, огољене до опеке фасаде постојећег објекта и отворених, нових простора савремене конотације.

– Пандан новом објекту, али на отвореном, осмислили смо у дворишту иза новог објекта. Реч је о својеврсном амфитеатру са зеленилом и археолошким лапидаријумом, намењеном за предавања, одмор, радионице и пројекције – каже Горан Војводић, оснивач архитектонске фирме „Бировија”.

Чеоне стране музеја према Ресавској и Немањиној улици биће ревитализоване са акцентом на медија фасаду – на њој ће се у електронској форми смењивати актуелности програма музеја. Осим главног улаза из Ресавске улице у здање ће моћи да се стигне и из Бирчанинове. Тај улаз резервисан је за допремање изложби. Још један директан приступ музеју ауторски тим је предвидео из Немањине улице на самом додиру са зградом Генералштаба Николе Добровића, оштећеног у НАТО бомбардовању.

– На том месту могао би да буде пријем међународних изложби. Шлепери би улазили у потпуно штићену зону, која није отворена за јавност. Ту би се обављала примопредаја експоната и одатле размештали у изложбене делове музеја. Дистрибуција експоната је омогућена лифтовским вертикалама које су међусобно повезане на нивоу сутерена, чиме се не омета рад самог музеја – објашњава Јелена Ивановић Војводић.

Лево крило зграде од главног улаза намењено је изложбеној делатности и у њему ће бити стална поставка Музеја града Београда. Десно крило је планирано за музејски депо, управу, библиотеку, музејске радионице, центар за конзервацију... и тај део ће бити делимично отворен за јавност.

Депои ће бити позиционирани и у новом објекту, као и простори за излагање.

Највећи изазов за „Бировија” тим било је, кажу, успоставити дијалог са постојећим објектом: задржати аутентичност Лековог решења и додати му објекат чија га архитектура неће бацити у сенку.

За реконструкцију 13.800 квадрата Музеја града биће потребно, прелиминарне су процене аутора првонаграђеног рада, око 10 милиона евра без техничке опреме. Обнова не би требало да потраје дуже од две године.