Muzej i u dvorištu Muzeja grada

Vođeni motom „manje je više”, arhitekte Jelena i Goran Vojvodić i Jovana Grujevska zdanju Muzeja grada u Resavskoj ulici nisu menjali gabarite – iskoristili su prostrano unutrašnje dvorište i smestili novi objekat. Prostor oko 2.500 kvadrata na tri etaže biće prepoznatljiv po dvorišnoj fasadi od žlebljenog kamena, rezanih komada od prirodnog masiva, sa krovnom lanternom kroz koju prodire dnevna svetlost. Ova rešenja bila su od presudnog značaja za žiri dvostepenog arhitektonskog konkursa za rekonstrukciju zdanja u Resavskoj, koji je autorima dodelio prvu nagradu i šansu da

idejno rešenje iz kompjuterske animacije presele u realan prostor.

Arhitekte su na ulazu u zdanje sagrađeno 1899. prema projektu Dimitrija T. Leka porušile stepenice i ulazni portal i time povećale visinu unutrašnjeg prostora kako bi publika na prvu loptu prepoznala budući hram beogradskog kulturnog nasleđa. Već na ulazu moći će da se vidi dograđeni deo, koji će biti povezan sa levim i desnim krilom postojećeg objekta, i sadržaje koje on nudi: recepciju, multifunkcionalnu salu, knjižaru, prodavnicu suvenira, info pult, a u njegovom zaleđu predviđena je kafeterija. U novoprojektovanom ambijentu biće uočljiva veza između unutrašnje, ogoljene do opeke fasade postojećeg objekta i otvorenih, novih prostora savremene konotacije.

– Pandan novom objektu, ali na otvorenom, osmislili smo u dvorištu iza novog objekta. Reč je o svojevrsnom amfiteatru sa zelenilom i arheološkim lapidarijumom, namenjenom za predavanja, odmor, radionice i projekcije – kaže Goran Vojvodić, osnivač arhitektonske firme „Birovija”.

Čeone strane muzeja prema Resavskoj i Nemanjinoj ulici biće revitalizovane sa akcentom na medija fasadu – na njoj će se u elektronskoj formi smenjivati aktuelnosti programa muzeja. Osim glavnog ulaza iz Resavske ulice u zdanje će moći da se stigne i iz Birčaninove. Taj ulaz rezervisan je za dopremanje izložbi. Još jedan direktan pristup muzeju autorski tim je predvideo iz Nemanjine ulice na samom dodiru sa zgradom Generalštaba Nikole Dobrovića, oštećenog u NATO bombardovanju.

– Na tom mestu mogao bi da bude prijem međunarodnih izložbi. Šleperi bi ulazili u potpuno štićenu zonu, koja nije otvorena za javnost. Tu bi se obavljala primopredaja eksponata i odatle razmeštali u izložbene delove muzeja. Distribucija eksponata je omogućena liftovskim vertikalama koje su međusobno povezane na nivou suterena, čime se ne ometa rad samog muzeja – objašnjava Jelena Ivanović Vojvodić.

Levo krilo zgrade od glavnog ulaza namenjeno je izložbenoj delatnosti i u njemu će biti stalna postavka Muzeja grada Beograda. Desno krilo je planirano za muzejski depo, upravu, biblioteku, muzejske radionice, centar za konzervaciju... i taj deo će biti delimično otvoren za javnost.

Depoi će biti pozicionirani i u novom objektu, kao i prostori za izlaganje.

Najveći izazov za „Birovija” tim bilo je, kažu, uspostaviti dijalog sa postojećim objektom: zadržati autentičnost Lekovog rešenja i dodati mu objekat čija ga arhitektura neće baciti u senku.

Za rekonstrukciju 13.800 kvadrata Muzeja grada biće potrebno, preliminarne su procene autora prvonagrađenog rada, oko 10 miliona evra bez tehničke opreme. Obnova ne bi trebalo da potraje duže od dve godine.