Човек нападнут технологијом

Ужице – На минулом 21. позоришном фестивалу у Ужицу стручни жири, којим је председавао Дејан Мијач, одлучио је да награда „Ардалион” за најбољег младог глумца или глумицу – што је уједно и „Политикина” награда „Авдо Мујчиновић” – додели Вањи Јовићевић која је упечатљиво одиграла улогу кнегиње Зорке у представи Црногорског народног позоришта „Шћери моја”. Вања је од „Политике” добила диплому као и уметничку слику, рад младог ужичког уметника Милоша Милићевића. Тако је Милош (25), дарујући графику „Прождирање”, своју стваралачку уметничку младост уклопио с овом наградом за младе драмске уметнике из театара региона.

Милош Милићевић је од малих ногу уз уметност. Завршио је ужичку Уметничку школу, стекао диплому београдског ФЛУ-a на одсеку графике, недавно завршио и мастер студије. Сада ствара у свом родном граду, излаже у нашим градовима, а дела су му стигла и у далеки Хонгконг на „График арт фијесту” где су у озбиљној конкуренцији ушла у ужи избор.

Управо у изложбеном простору ужичке Јокановића куће траје заједничка поставка Милошевих графика и радова његовог вршњака Горана Симјановског под именом „Рефлексије”.

 – Преда мном је период доказивања, рачунам да је првих десет година најтеже. И знам да у уметности остају само најупорнији – уводи нас у причу о себи талентовани Милићевић, стваралац у бакропису, сувој игли, акватинти.

Својим делима Милош говори о дехуманизацији човека, тако је назвао и свој мастер рад. Каже да су му се од друге године студија почеле да рађају идеје с таквим погледом на свет и да оне трају.

– Бавим се питањем човека данашњице и опстанка његове духовности у времену у коме машине преузимају људску улогу. Та духовност нестаје, а треба је сачувати. Кроз своје радове покушавам да направим лични осврт на савремено друштво у коме машине и технологија човеку одузимају смисао његовог постојања. Проговарам о том сукобу живог и неживог, људског и машинског, о борби с оковима с којима се рађамо у овом времену – објашњава уметник.

На његовим графикама видљиве су машинско-људске фигуре, у њима је оно човеково скрајнуто. Фигура је заробљена елементима машина, али покушава да се ослободи стега и доживи хуманизацију.

– Привлачи ме и уметност пећинских и древних цивилизација, где се једна врста митологија саопштава ликовним изражавањем. Не бих, наравно, волео да се враћамо у древна времена и пећинском човеку, али машине и технолошка достигнућа нам заиста прете – додаје.

Са студија у престоници вратио се у Ужице, где опрема свој атеље. Шаље радове у свет, и њега привлаче културне метрополе, али ипак жели да ствара и живи у завичају. Овде се, уз остало, деценијама организује интернационални бијенале графике „Сува игла” где је у изложеним делима он увек тражио своју духовну храну и стваралачку енергију. Милош је упоран, свакодневно уметности посвећен. И решен да се доказује. Не фали му ни стрпљења, ни упорности.