Добра рука часних људи

Чачак – Мудрост вели да човечанство, као и војске на фронту, напредује брзином последњих. Није ни људски ни паметно окренути леђа онима са дна, нема општег, друштвеног бољитка ако се и они не усправе.

Управо тако описана осећања обележила су свечаност поводом 140 година Црвеног крста у Чачку, ове седмице. ЦК Србије, истовремено и Чачка, основани су залагањем др Владана Ђорђевића и деле судбину свог народа, спремни да помогну у недобу кад су патња, стрепња и смрт, нажалост, саставни део трајања.

– У таквим временима, Црвени крст нашег краја бринуо је о свом народу, али су наши посленици увек поштовали и Женевске конвенције, људски се односећи и према ратним противницима и непријатељима. Пример имамо управо у Чачку, јер је на Градском гробљу подигнут јединствен споменик у свету, изнад заједничке костурнице где почивају земни остаци наших ослободилаца и мученика, војника Краљевине Србије, али и војника окупационих снага, припадника све четири велике конфесије. На тај белег урезани су Давидова звезда, исламски полумесец, католички и православни крст – казао је Милан Драшкић, председник УО Црвеног крста Чачка, на свечаности приређеној у великој дворани Музичке школе у овом граду.

Он је захвалио свим приложницима, рекавши:

– Непосредни повод за оснивање Црвеног крста Србије било је ратно стање и страдање људи током Херцеговачког устанка, тј. потреба за збрињавањем жртава буне, цивила, жена, деце и рањених. Ни новија историја наше земље није била ништа блажа, јер је донела нове ратне сукобе на просторима бивше Југославије, па су Србија, али и Чачак, поново били преплављени рекама избеглица и расељених. И, опет је улога Црвеног крста у збрињавању жртава ратних дејстава била велика. Међутим, овом приликом бих, ипак, нагласак ставио на рад нашег подмлатка и Омладинско-теренске јединице, јер на младима свет остаје. Без њиховог пуног добровољачког деловања, сав труд нас старијих био би узалудан, а о њиховом свакодневном раду најбоље сведоче сјајни резултати којима се ови млади људи, а и ми остали, можемо поносити.

Србија је међу првих 15 држава у свету оснивача ЦК, а Чачак једна од 35 општина зачетника у нашој постојбини.

Најстарији сачувани документ о раду Црвеног крста у овом граду носи ознаку 23. новембра 1908. и то је био позив грађанима да прилозима у новцу и одећи „помогну припреме за могућно ратовање због анексије БиХ од стране моћне Аустроугарске”, који је потписао председник чачанског одбора ЦК, епископ жички Сава.

„Притекните у помоћ и не изговарајте се да немате јер се за племените сврхе и добро отаџбине увек мора имати”, објавио је овај одбор 1914. кад је Аустроугарска објавила рат Србији.

Данашњи секретар ЦК у Чачку Биљана Давидовић је на крају свечаности уручила захвалнице онима који су несебичношћу обележили време иза нас.

Добитници су град Чачак, предузећа „Знамграф” (чији власник Зоран Шпајаковић је најтежих година помагао народну кухињу и са прилозима од више милиона динара) „Дезерт” (Зорица Селаковић), „Болеро”, „Дунав осигурање”, пекара „Понс” (Иван и Добривоје Матијевић) „Прогрес инжењеринг” (Момир Ћосовић), „Медилаб”, Адвокатска комора Чачак и Удружење пословних жена „Надежда Петровић”.

Од појединаца, захвалнице припадају Предрагу Гагилу Кулашевићу (директору ЗЗ „Универзал”), архимандриту Јовану Никитовићу (старешини манастира Вујана), Милијани Ђурђић Белошевић, Горан Суботић, др Нади Лазовић, Милеви Прелић, Јели Суруџић, Богдану Радоњићу (Омладинско-теренска јединица ЦК Чачка), Миливоју Ковачевићу који је 168 пута дао крв и почившој лекарки др Љиљани Пишчевић Мојићевић.

У чачанској Улици Војводе Степе у току је изградња новог седишта ЦК, са простором за кухињу и рестораном за кориснике. Милан Драшкић каже да би грађевина могла да буде довршена током следеће године и да кухиња ЦК, у овом граду са 114.000 становника, свакодневно, у посуде, подели оброке за 800 корисника.

Садашње седиште ЦК у Чачку је у згради између Медицинске и ОШ „Милица Павловић” и та грађевина је „највремешнији” дом старих у бившој Југославији.