Dobra ruka časnih ljudi

Čačak – Mudrost veli da čovečanstvo, kao i vojske na frontu, napreduje brzinom poslednjih. Nije ni ljudski ni pametno okrenuti leđa onima sa dna, nema opšteg, društvenog boljitka ako se i oni ne usprave.

Upravo tako opisana osećanja obeležila su svečanost povodom 140 godina Crvenog krsta u Čačku, ove sedmice. CK Srbije, istovremeno i Čačka, osnovani su zalaganjem dr Vladana Đorđevića i dele sudbinu svog naroda, spremni da pomognu u nedobu kad su patnja, strepnja i smrt, nažalost, sastavni deo trajanja.

– U takvim vremenima, Crveni krst našeg kraja brinuo je o svom narodu, ali su naši poslenici uvek poštovali i Ženevske konvencije, ljudski se odnoseći i prema ratnim protivnicima i neprijateljima. Primer imamo upravo u Čačku, jer je na Gradskom groblju podignut jedinstven spomenik u svetu, iznad zajedničke kosturnice gde počivaju zemni ostaci naših oslobodilaca i mučenika, vojnika Kraljevine Srbije, ali i vojnika okupacionih snaga, pripadnika sve četiri velike konfesije. Na taj beleg urezani su Davidova zvezda, islamski polumesec, katolički i pravoslavni krst – kazao je Milan Draškić, predsednik UO Crvenog krsta Čačka, na svečanosti priređenoj u velikoj dvorani Muzičke škole u ovom gradu.

On je zahvalio svim priložnicima, rekavši:

– Neposredni povod za osnivanje Crvenog krsta Srbije bilo je ratno stanje i stradanje ljudi tokom Hercegovačkog ustanka, tj. potreba za zbrinjavanjem žrtava bune, civila, žena, dece i ranjenih. Ni novija istorija naše zemlje nije bila ništa blaža, jer je donela nove ratne sukobe na prostorima bivše Jugoslavije, pa su Srbija, ali i Čačak, ponovo bili preplavljeni rekama izbeglica i raseljenih. I, opet je uloga Crvenog krsta u zbrinjavanju žrtava ratnih dejstava bila velika. Međutim, ovom prilikom bih, ipak, naglasak stavio na rad našeg podmlatka i Omladinsko-terenske jedinice, jer na mladima svet ostaje. Bez njihovog punog dobrovoljačkog delovanja, sav trud nas starijih bio bi uzaludan, a o njihovom svakodnevnom radu najbolje svedoče sjajni rezultati kojima se ovi mladi ljudi, a i mi ostali, možemo ponositi.

Srbija je među prvih 15 država u svetu osnivača CK, a Čačak jedna od 35 opština začetnika u našoj postojbini.

Najstariji sačuvani dokument o radu Crvenog krsta u ovom gradu nosi oznaku 23. novembra 1908. i to je bio poziv građanima da prilozima u novcu i odeći „pomognu pripreme za mogućno ratovanje zbog aneksije BiH od strane moćne Austrougarske”, koji je potpisao predsednik čačanskog odbora CK, episkop žički Sava.

„Priteknite u pomoć i ne izgovarajte se da nemate jer se za plemenite svrhe i dobro otadžbine uvek mora imati”, objavio je ovaj odbor 1914. kad je Austrougarska objavila rat Srbiji.

Današnji sekretar CK u Čačku Biljana Davidović je na kraju svečanosti uručila zahvalnice onima koji su nesebičnošću obeležili vreme iza nas.

Dobitnici su grad Čačak, preduzeća „Znamgraf” (čiji vlasnik Zoran Špajaković je najtežih godina pomagao narodnu kuhinju i sa prilozima od više miliona dinara) „Dezert” (Zorica Selaković), „Bolero”, „Dunav osiguranje”, pekara „Pons” (Ivan i Dobrivoje Matijević) „Progres inženjering” (Momir Ćosović), „Medilab”, Advokatska komora Čačak i Udruženje poslovnih žena „Nadežda Petrović”.

Od pojedinaca, zahvalnice pripadaju Predragu Gagilu Kulaševiću (direktoru ZZ „Univerzal”), arhimandritu Jovanu Nikitoviću (starešini manastira Vujana), Milijani Đurđić Belošević, Goran Subotić, dr Nadi Lazović, Milevi Prelić, Jeli Surudžić, Bogdanu Radonjiću (Omladinsko-terenska jedinica CK Čačka), Milivoju Kovačeviću koji je 168 puta dao krv i počivšoj lekarki dr Ljiljani Piščević Mojićević.

U čačanskoj Ulici Vojvode Stepe u toku je izgradnja novog sedišta CK, sa prostorom za kuhinju i restoranom za korisnike. Milan Draškić kaže da bi građevina mogla da bude dovršena tokom sledeće godine i da kuhinja CK, u ovom gradu sa 114.000 stanovnika, svakodnevno, u posude, podeli obroke za 800 korisnika.

Sadašnje sedište CK u Čačku je u zgradi između Medicinske i OŠ „Milica Pavlović” i ta građevina je „najvremešniji” dom starih u bivšoj Jugoslaviji.