Хоће ли Атина изаћи из кризе

Од нашег дописника
Атина – Црни облаци надвијају се над Грчком која има само две недеље да се споразуме са повериоцима. Обећања Барака Обаме да ће подржати реструктуризацију грчког дуга нису омекшале Немачку која сматра да би за Атину то била лоша услуга.

Добро је што се после састанка европских лидера у Берлину Ципрасова влада вратила у жижу интересовања што, можда, може да иницирала да се на дневни ред предстојећег самита Еврогрупе, 5. децембра, постави и питање средњорочних олакшица за огромни грчки дуг.

У пракси, преговори са представницима институција који су и даље у Атини, не иду лако. Непрекидно се додају нове мере штедње, захтева ново смањење пензија, колективна отпуштања у јавном сектору, хитна приватизација свега онога што је „запело“. Стиче се утисак да и поред свих притисака и добре воље, Ципрасова влада неће успети да испуни све захтеве.

Министар финансија, Еуклид Цакалотос, упозорава кредиторе да је одлагање одлуке о средњорочним олакшицама дуга опасно јер може да буде пропуштање добре прилике да се Грчка извуче из кризе. Цакалотос упозорава да одлагање теме дуга за још две године може да повуче и одлазак инвеститора. Истовремено, у тренутку када популизам у Европи расте еврозона ће преживети само, каже, ако Европа убеди гласаче да је у стању да решава проблеме.

„Ако се грчки дуг учини одрживим то ће значити и квантитативне олакшице са стране Европске централне банке, а свако одлагање рокова отвориће простор за тако дуго чекани опоравак привреде”, рекао је министар финансија и нагласио да, ако споразума о дужничким олакшицама не буде у децембру или јануару, Грчка неће моћи да претендује на обећана средства и неће моћи да се врати на тржиште пре 2018. године, што би значило заустављање програма на пола пута.

Уколико до одлагања дође, шта ће бити с Грчком?

Атина то више неће моћи да поднесе. Грчки дуг порастао је у другом полугодишту за 3,1 одсто достигавши 179,2 процената БДП-а. Бар 125.000 породица живи од 100 евра месечно, а 500 породица на Криту станује у аутомобилу или на улици, у болничком дворишту. Купају се у перионици аутомобила. Један угледни бизнисмен са Крита нестао је пре три године. Родбина га је тражила али га је екипа телевизијске емисије „Светлост у тунелу”, која се бави трагањем за несталима, нашла на улици док је речао своју порцију у јавној кухињи.

Док повериоци притискају владу да стави на добош све станове и куће за које нису плаћени кредити, Грци излазе на демонстрације у нади да ће и даље њихов преговарачки тим и банке моћи да заштите њихове интересе. У међувремену, расте армија незапослених и према грчким статистичким подацима који обухватају све категорије незапослених, сада их је 30,8 посто.

Да би учествовао у грчком пакету помоћи ММФ тражи да у наредних десетак дана, до самита Еврогрупе, Атина за додатних 10 одсто смањи број запослених у јавном сектору, да се граница ослобађања од пореза спусти на годишњи приход од 8600 евра, да се настави са либерализацијом професија, покрене даљи процес приватизације, посебно у сфери енергетике. У намери да олакша процес преговарања и оцењивања другог пакета реформи, што је услов за почетак преговора о дужничким олакшицама, премијер је чак реконструисао владу.

Иако Алексис Ципрас уверава нацију да је решење на видику и да је Грчка испунила већину својих обавеза, у пракси је све много драматичније. Привреда је у рецесији, а земљи је неопходан обећани кредит. Новац се и даље из банака одлива у иностранство – сада у суседну Румунију и Бугарску где се сели све више фабрика. Истовремено, Грке од јануара очекује нови порески цунами који ће подићи порезе на некретнине, бизнис и пољопривредне активности, порезе на гориво, цигарете, кафу, фиксну телефонију и електронске цигаре.

Решење је „на дугом штапу” а Грчкој је неопходан обећани кредит из трећег пакета помоћи како би подмирила доспеле обавезе према тим истим повериоцима. Све чешће се спомиње четврти меморандум, нови пакет помоћи како би се на брзину извршио притисак и Грчка додатно задужила. Премијер одбацује ову могућност и инсистира да кредитори испуне свој део обавеза и да, конкретно када је реч о Берлину који је главна кочница, Немачка поступи исто онако како је према њој 1953. године поступила међународна заједница када јој је отписала дуг.

Подељеност у самој Еврогрупи и забринутост Европе после победе Доналда Трампа можда могу да иду у прилог Грчкој. Да евентуално већ 28. новембра на радном сазиву Еврогрупе добије „зелено светло“ које ће утабати пут за повољније решење на самиту 5. децембра. Последњих дана често се са надом подсећа на изјаву председника Еврогрупе, Јеруна Дајселблума, који је на конгресу у Лондону изјавио да „у децембру треба да се разговара о краткорочним мерама за грчки дуг и да постоји одређени степен оптимизма”.