Да ли ће евро вредети 98 америчких центи

Евро ће у следећих шест до 12 месеци вредети 98 америчких центи – та процена америчке Сити банке, објављена у „Волстрит џорналу”, подстакла је јуче најновију берзанску кладионицу о даљем кретању вредности водећих валута Запада након победе Доналда Трампа на председничким изборима у САД 8. новембра.

Године 1999, у време када је први пут пуштен у оптицај, евро је вредео 1,1789 америчких долара. Прошлог петка валута монетарне уније ЕУ мењала се за 1,0569 америчких долара, што је његова најнижа вредност у последњих 11 месеци. Истог дана амерички долар вредео је 101,48 јапанских јена – то јест – највише од марта 2003. године.

Америка је у изградњи, а Европа у разградњи? Неочекивани исход америчких председничких избора и сезона потпуно неизвесних референдума и избора у Европи од идућег месеца и током 2017. формирали су код инвеститора нову дилему о даљим изгледима за бизнис на две обале Атлантика.

Несигурни у разрешење загонетке, инвеститори су након првог шока Трамповим избором одлучили да заиграју на долар и посумњају у евро. Колико јуче долар је незнатно попустио с притиском на вредност јена, док је евро једва успео да се уздигне на 1,0598 долара.

Берзански спекуланти примећују да је новембарско проклизавање евра постојано.

Наиме, овог новембра валута еврозоне губи већ десетак дана заредом на вредности у односу на долар, у најдужем непрекинутом тренду од 1999. године.

Тим поводом на глобалним валутним берзама поново је (као и почетком 2015) актуелна кладионица – да ли ће и када америчка валута стићи европску.

На глобалној валутној осматрачници процена америчке Сити банке (98 центи за евро) за сада је усамљена, многи инвеститори сматрају да је паритет долар–евро „врло могућ”, док има и оних који отворено сумњају да ће залет долара – и врло могуће незгодне последице по америчке извознике – дуже потрајати.

Оштар раскорак монетарних политика америчке централне банке (познатије као Федералне резерве) и Европске централне банке – један је од кључних катализатора текућег ћудљивог кретања курса долара и евра, и истовремене плиме инвестиција на финансијском тржишту САД.

По најновијем, госпођа Џенет Јелен, председник Федерални резерви, уочи седнице Управног одбора централне банке САД почетком децембра, најављује – у складу са изборним становиштем Доналда Трампа – да је подизање референтне каматне стопе „ускоро врло могуће”. Са ове стране Атлантика, Марио Драги, председник Европске централне банке, уочи седнице Управног одбора ЕЦБ следећег месеца, наглашава да привредни раст еврозоне и ЕУ још није сасвим охрабрујући, те да највероватније нема места скором подизању каматних стопа – као знака поверења у нови привредни замајац.

Опрез ЕЦБ истовремено прати и загонетка коју инвеститорима не могу да одагнају ни та банка ни естаблишмент ЕУ у Бриселу. А то је: ако на референдуму у Италији идућег месеца и изборима у Француској, Холандији и Немачкој идуће године победе политичке опције које заговарају излазак из система евра, шта би могло да се деси са том заједницом држава и улагањима?

За брзопотезне улагаче далеко већи изазов од решавања политичких загонетки са ове стране Атлантика јесте могући нови баснословни бизнис у Америци, чију нужну реализацију није најавио Доналд Трамп, него још пролетос Америчко удружење грађевинских инжењера (АСЦЕ).

Наиме, уколико Америка до 2025. године не нађе 3,32 билиона долара за неопходне инвестиције у инфраструктури, лишиће БДП суме од око четири билиона долара због мањка продаје, раста трошкова и мањка прихода, процењује АСЦЕ. Ако не модернизује урушену путну привреду до 2025. године, Америка ће се истовремено лишити 2,5 милиона нових радних места. Најјача економија света по процени АСЦЕ има свесно запуштену инфраструктуру: колико лане САД су у јавне инвестиције уложиле само 610 милиона долара – најнижу суму у последњих 60 година, наводи британска штампа.

Глобални инвеститори знају да амерички бизнис – мимо Трампових обећања – одавно прижељкује велика улагања на домаћем терену. Зато долар за сада силовито јача.