Da li će evro vredeti 98 američkih centi

Evro će u sledećih šest do 12 meseci vredeti 98 američkih centi – ta procena američke Siti banke, objavljena u „Volstrit džornalu”, podstakla je juče najnoviju berzansku kladionicu o daljem kretanju vrednosti vodećih valuta Zapada nakon pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD 8. novembra.

Godine 1999, u vreme kada je prvi put pušten u opticaj, evro je vredeo 1,1789 američkih dolara. Prošlog petka valuta monetarne unije EU menjala se za 1,0569 američkih dolara, što je njegova najniža vrednost u poslednjih 11 meseci. Istog dana američki dolar vredeo je 101,48 japanskih jena – to jest – najviše od marta 2003. godine.

Amerika je u izgradnji, a Evropa u razgradnji? Neočekivani ishod američkih predsedničkih izbora i sezona potpuno neizvesnih referenduma i izbora u Evropi od idućeg meseca i tokom 2017. formirali su kod investitora novu dilemu o daljim izgledima za biznis na dve obale Atlantika.

Nesigurni u razrešenje zagonetke, investitori su nakon prvog šoka Trampovim izborom odlučili da zaigraju na dolar i posumnjaju u evro. Koliko juče dolar je neznatno popustio s pritiskom na vrednost jena, dok je evro jedva uspeo da se uzdigne na 1,0598 dolara.

Berzanski spekulanti primećuju da je novembarsko proklizavanje evra postojano.

Naime, ovog novembra valuta evrozone gubi već desetak dana zaredom na vrednosti u odnosu na dolar, u najdužem neprekinutom trendu od 1999. godine.

Tim povodom na globalnim valutnim berzama ponovo je (kao i početkom 2015) aktuelna kladionica – da li će i kada američka valuta stići evropsku.

Na globalnoj valutnoj osmatračnici procena američke Siti banke (98 centi za evro) za sada je usamljena, mnogi investitori smatraju da je paritet dolar–evro „vrlo moguć”, dok ima i onih koji otvoreno sumnjaju da će zalet dolara – i vrlo moguće nezgodne posledice po američke izvoznike – duže potrajati.

Oštar raskorak monetarnih politika američke centralne banke (poznatije kao Federalne rezerve) i Evropske centralne banke – jedan je od ključnih katalizatora tekućeg ćudljivog kretanja kursa dolara i evra, i istovremene plime investicija na finansijskom tržištu SAD.

Po najnovijem, gospođa Dženet Jelen, predsednik Federalni rezervi, uoči sednice Upravnog odbora centralne banke SAD početkom decembra, najavljuje – u skladu sa izbornim stanovištem Donalda Trampa – da je podizanje referentne kamatne stope „uskoro vrlo moguće”. Sa ove strane Atlantika, Mario Dragi, predsednik Evropske centralne banke, uoči sednice Upravnog odbora ECB sledećeg meseca, naglašava da privredni rast evrozone i EU još nije sasvim ohrabrujući, te da najverovatnije nema mesta skorom podizanju kamatnih stopa – kao znaka poverenja u novi privredni zamajac.

Oprez ECB istovremeno prati i zagonetka koju investitorima ne mogu da odagnaju ni ta banka ni establišment EU u Briselu. A to je: ako na referendumu u Italiji idućeg meseca i izborima u Francuskoj, Holandiji i Nemačkoj iduće godine pobede političke opcije koje zagovaraju izlazak iz sistema evra, šta bi moglo da se desi sa tom zajednicom država i ulaganjima?

Za brzopotezne ulagače daleko veći izazov od rešavanja političkih zagonetki sa ove strane Atlantika jeste mogući novi basnoslovni biznis u Americi, čiju nužnu realizaciju nije najavio Donald Tramp, nego još proletos Američko udruženje građevinskih inženjera (ASCE).

Naime, ukoliko Amerika do 2025. godine ne nađe 3,32 biliona dolara za neophodne investicije u infrastrukturi, lišiće BDP sume od oko četiri biliona dolara zbog manjka prodaje, rasta troškova i manjka prihoda, procenjuje ASCE. Ako ne modernizuje urušenu putnu privredu do 2025. godine, Amerika će se istovremeno lišiti 2,5 miliona novih radnih mesta. Najjača ekonomija sveta po proceni ASCE ima svesno zapuštenu infrastrukturu: koliko lane SAD su u javne investicije uložile samo 610 miliona dolara – najnižu sumu u poslednjih 60 godina, navodi britanska štampa.

Globalni investitori znaju da američki biznis – mimo Trampovih obećanja – odavno priželjkuje velika ulaganja na domaćem terenu. Zato dolar za sada silovito jača.