ДЈБ и новинари

Покрет „Доста је било” Саше Радуловића веома је незадовољан уређивачком политиком „Политике”. Не свиђа им се како се обрађују догађаји из Скупштине Србије. Много је у тим текстовима различитих виђења онога што се догађа у парламенту, а право је, дабоме, само оно ДЈБ-а. Али, „Политика” никако то да схвати.

Ништа ДЈБ-у није тешко у жељи да нам помогне да разумемо ствари на исправан начин. Тежак је то посао, али ДЈБ заслужује похвале за труд. Треба написати дугачка писма реаговања скоро на све што „Политика” „погрешно” објави. И позвати уредника да му се додатно објасни. Па, за сваки случај, саветница ДЈБ-а, приупита и новинара да ли је размислио о важности онога што је послато, све у настојању да наши читаоци буду исправно информисани.

Ми никако да научимо да ценимо тај труд. Терамо по своме и гунђамо што неко покушава да нам помогне. Али нисмо само ми незахвалници. И новинари из других редакција се слично понашају, како се може чути и видети у парламенту. Догоди се инцидент у скупштини, сви известе о њему, али некако погрешно. дјбовци баш и не испадну „добри момци”, па то треба „испеглати”, а новинари имају другу тему за посланике. Али, ту је саветница ДЈБ-а да опозиционог посланика пита шта он мисли о инциденту. Он, наравно, мисли исправно. Шта има везе што саветници посланичких група немају право да на конференцијама за новинаре постављају питања. Мада, можда је и то погрешно, или новинари зановетају, или не разумеју.

Новинари воле да мисле да све знају, па не би чудило да мисле да само они могу да постављају питања на конференцијама за медије. Наравно, кад уопште оду на конференцију. А, умеју и да не оду. Ето, пре неки дан од пет присутних новинара у парламенту троје је одлучило да прати полемику на седници, где се није знало ко кога вређа, уместо да оду на конференцију за медије Радуловићевог покрета.

Ко су одсутни неодговорни новинари, саветница није чула од скупштинских служби, мада се интересовала. Али, и ти службеници су врло сумњиви, уместо да лепо саставе списак оних који неће да дођу, они ништа – не може човек да се ослони на њих. Двоје новинара је ипак дошло на конференцију за медије, али ко ће још причати пред тако малом публиком. То је ем губљење времена, ем би могли доћи на „невероватну” идеју као новинарка ТВ Прва да постави потпитање. Зато је посланичка група ДЈБ-а одлучила да не троши речи, па нису ни одржали конференцију за новинаре.

А, шта је писало у писмима ДЈБ-а „Политици”? Да је било више разума у уредништву, наши читаоци су могли да сазнају све о томе како се исправно тумачи скупштински пословник, али и све о инциденту у парламенту. Исправно, дабоме. Срећа, па нису сви грађани остали ускраћени, пошто је један други лист објавио два писма упућена „Политици”. Све са наднасловом: „Ово ’Политика’ није хтела да објави”.

Добра препорука пара вреди.