Мареј је први, а година је Ђоковићева

Медијска бука којом је дочекана смена Новака Ђоковића на врху АТП листе лагано се стишава, а они који се спремају да прогласе тенисера и спортисту године мораће добро да размисле да их минимална бројчана предност Ендија Мареја не одведе у погрешном смеру.

Јер, једино изузетно овогодишње достигнуће шкотског тенисера је победа у последњем мечу сезоне, која му је донела прво место и прву титулу на завршном турниру осморице. А, та победа је изузетна само зато што је остварена против Новака Ђоковића, браниоца четири претходне титуле у Лондону и најбољег тенисера данашњице.

Када следећа генерација буде причала о 2016. години, памтиће је по неупоредиво значајнијем догађају, по (дотадашњем) врхунцу каријере једног од најбољих свих времена. Победама у Мелбурну и – коначно – на Ролан Гаросу, српски тенисер је остварио оно о чему су други готово пола века сањали. О вредности тог подвига најискреније је говорио славни Бјерн Борг, најављујући га пре равно три године:

– Последњи који је то успео био је Род Лејвер. Али, погледајте само данашњу конкуренцију, невероватна је. Када би Ђоковић успео да освоји четири у низу, то би свакако било највеће остварење у историји. Још је далеко, али игра невероватан тенис…

Оваквом мерилу бројке нису потребне, али чак и оне говоре да је ово била Ђоковићева година, буквално по свим параметрима осим званичног система АТП листе. Ко помисли да смо субјективни, занимаће га да прочита недавну анализу америчког „Њузвика”, коју је потписао Роб Минто, под насловом „Како је мањкавост система рангирања у тенису учинила да Мареј постане број 1”.

Поред добро познатих и много пута истицаних бројчаних предности Ђоковића у 2016. години (2:1 у гренд слем титулама, 4:3 у мастерс титулама, 3:2 у међусобним сусретима, од тога 2:0 у гренд слем финалима…), испоставља се да је Мари поенску предност стекао играјући пет месеци без Ђоковића и победама на мањим турнирима, у Бечу, Пекингу и Квинсу.

„Да ли то значи да је рангирање пародија?”, пита Роб Минто и одмах одговара: „Вероватно да, али не само зато што је Мари имао статистички мање значајну годину од Ђоковића на великим турнирима. Мареј је такође добио већину својих мечева против ниже рангираних ривала”.

И ту долази најзанимљивији део анализе, уз помоћ Џефа Секмана, који на сајту Тенис Абстракт прати тенисере по рејтинг-систему Арпада Елоа, примењиваном у шаху већ готово пола века. Његово бодовање резултата узима у обзир и ранг ривала, па тако долази на видело да је просечан ранг Ђоковићевих противника у финалима био 5.2, а Маријевих 12.5. И у полуфиналима је сличан однос: 8.7:14.6.

Читаоцима ће можда бити занимљиво да погледају и Секманову Ело листу на крају 2016. године, са убедљивом предношћу Ђоковића (2.507.9:2.423.8), као и листу најуспешнијих година свих времена, где Ђоковића 2015. води испред Федерерове 2007.

Свој завршни чланак Секман почиње речима: „Упркос свему, Мареј није најбољи тенисер света. Та титула и даље припада Ђоковићу”.

Тениска Ело листа 2016.

Тенисер          Године            Рејтинг           Макс. рејтинг

1. Ђоковић     29.5     2507.9 2570.6

2. Мареј           29.5     2423.8 2423.8

3. Федерер      34.9     2350    2524.3

4. Нишикори 26.9     2257.0 26.8     2301.3

5. Надал          30.4     2256.3 2489.5

6. Дел Потро  28.1     2214.1 2352.3

7. Раонић        25.9.    2191.3 2243

8. Вавринка 31.6       2158.7 2.232.2

9. Кириос       21.5     2150.6 2.158.7

10. Монфис    30.1     2146.9 2171.0

Највиши Ело рејтинг по годинама

1. Ђоковић     2015.   2525

2. Федерер      2007.   2524

3. Борг                        1980.   2519

4. Мекинро    1985.   2496

5. Надал          2013    2489

6. Лендл         1986.   2458

7. Мари           2016.   2424

8. Конорс       1979.   2.384

9. Бекер          1990.   2383

10. Сампас     1994.   2376

11. Агаси        1995.   2355

12. Виландер 1984.   2355

13. Дел Потро            2009.   2352

14. Едберг      1988.   2346

15. Вилас        1978.   2325

Двојица најбољих заједно већ у Дохи

После 40 дана зимског одмора, Ђоковић и Мареј наставиће ривалство на турниру у Дохи, од 2. до 8. јаунара. Бердих, Гофан, Цонга и Карловић су такође на листи пријављених за такмичење на којем Ђоковић брани титулу.

У првој седмици нове сезоне на терен излазе свих 20 најбољих на АТП листе, на 4 различита турнира. У Бризбејну ће, у истом термину, играти Раонић, Вавринка, Нишикори, Тим, Надал, Пуј и Димитров, а на Хопман купу у Перту ће Федерер комплетирати велику четворку у акцији, заједно са Кириосом, Гаскеом и другима. Слабији је састав у Ченају, где су од првих 20 само Чилић и Баутиста. На листи учесника је и наш Душан Лајовић.