Западни Балкан може помоћи ЕУ

Идућа година биће пуна важних одлука за функционисање ЕУ и света, а државе региона могле би да помогну ЕУ да преброди изазове. То је кључна порука са конференције „(Ре)балканизација Западног Балкана” у организацији Центра за спољну политику и немачке Ханс Зајдел фондације у хотелу „Зира”.

На скупу на којем су учествовали представници државних и научних институција и невладиног сектора оцењено је да би земље Западног Балкана требало да интензивирају дијалог и сарадњу и сопственим снагама на путу евроинтеграција пруже помоћ ЕУ да изађе из многобројних криза с којима се суочава, како би кроз пуноправно чланство у ЕУ дошло до стабилизације региона. Тим пре што, како је истакла шефица преговарачког тима са ЕУ Тања Мишчевић, државе Западног Балкана први пут у историји имају исти циљ, а то је прихватање европских вредности.

„Краткорочни интерес Србије је да до краја године отвори три нова поглавља, али средњорочни циљ треба да нам буде да успешно прођемо кроз 2017. која ће бити година пуна изазова. Стабилност демократских институција није услов за ЕУ, већ за нормалан живот, али како је постићи без евроинтеграција, јесте питање за милион долара”, навела је Мишчевићева.

Она је навела да политика условљавања јесте проблем с ЕУ, али је „ту реч о политици јасних критеријума формулисаних деведесетих година” кад су путем евроинтеграција кренуле „државе из другог политичког и економског миљеа”.


Са скупа „(Ре)балканизација Западног Балкана” (Фото Д. Жарковић)

„На то се надовезују специфични услови које је добио регион због дешавања деведесетих година 20. века и оцена напретка сваког кандидата коју у складу са својим интересима износе све чланице ЕУ понаособ, због чега се јављају билатерални проблеми”, закључила је Мишчевићева.

Истичући да је због дешавања на континенту и у свету западни Балкан мало изашао из фокуса међународних фактора, директорка Центра за спољну политику Александра Јоксимовић је указала на вишеструке кризе које потресају ЕУ, укључујући „брегзит”, затегнутост односа Запада и Русије, победу Доналда Трампа у САД, али и предстојеће изборе у Немачкој, Француској и Холандији.

„Неопходна је стога консолидација ЕУ, али још није познато на којим основама ће то бити урађено. С друге стране, Трампов избор могао би дати нови замах популистичким опцијама у Европи и свету”, рекла је Јоксимовићева.