Zapadni Balkan može pomoći EU

Iduća godina biće puna važnih odluka za funkcionisanje EU i sveta, a države regiona mogle bi da pomognu EU da prebrodi izazove. To je ključna poruka sa konferencije „(Re)balkanizacija Zapadnog Balkana” u organizaciji Centra za spoljnu politiku i nemačke Hans Zajdel fondacije u hotelu „Zira”.

Na skupu na kojem su učestvovali predstavnici državnih i naučnih institucija i nevladinog sektora ocenjeno je da bi zemlje Zapadnog Balkana trebalo da intenziviraju dijalog i saradnju i sopstvenim snagama na putu evrointegracija pruže pomoć EU da izađe iz mnogobrojnih kriza s kojima se suočava, kako bi kroz punopravno članstvo u EU došlo do stabilizacije regiona. Tim pre što, kako je istakla šefica pregovaračkog tima sa EU Tanja Miščević, države Zapadnog Balkana prvi put u istoriji imaju isti cilj, a to je prihvatanje evropskih vrednosti.

„Kratkoročni interes Srbije je da do kraja godine otvori tri nova poglavlja, ali srednjoročni cilj treba da nam bude da uspešno prođemo kroz 2017. koja će biti godina puna izazova. Stabilnost demokratskih institucija nije uslov za EU, već za normalan život, ali kako je postići bez evrointegracija, jeste pitanje za milion dolara”, navela je Miščevićeva.

Ona je navela da politika uslovljavanja jeste problem s EU, ali je „tu reč o politici jasnih kriterijuma formulisanih devedesetih godina” kad su putem evrointegracija krenule „države iz drugog političkog i ekonomskog miljea”.


Sa skupa „(Re)balkanizacija Zapadnog Balkana” (Foto D. Žarković)

„Na to se nadovezuju specifični uslovi koje je dobio region zbog dešavanja devedesetih godina 20. veka i ocena napretka svakog kandidata koju u skladu sa svojim interesima iznose sve članice EU ponaosob, zbog čega se javljaju bilateralni problemi”, zaključila je Miščevićeva.

Ističući da je zbog dešavanja na kontinentu i u svetu zapadni Balkan malo izašao iz fokusa međunarodnih faktora, direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović je ukazala na višestruke krize koje potresaju EU, uključujući „bregzit”, zategnutost odnosa Zapada i Rusije, pobedu Donalda Trampa u SAD, ali i predstojeće izbore u Nemačkoj, Francuskoj i Holandiji.

„Neophodna je stoga konsolidacija EU, ali još nije poznato na kojim osnovama će to biti urađeno. S druge strane, Trampov izbor mogao bi dati novi zamah populističkim opcijama u Evropi i svetu”, rekla je Joksimovićeva.