ТРЖИШТЕ КЊИГА

Након југословенских ратова уметници су, пре званичних политика, били први који су успоставили покидане културне везе између новонасталих држава. Не треба сметнути с ума да су се те везе развијале, у истој држави, седам деценија. Неко је одавно приметио како ће филмски, позоришни и ликовни уметници, пре него књижевници, учинити конкретне кораке у успостављању сарадње. Филмске, телевизијске и позоришне регионалне копродукције су већ уобичајене. С друге стране, хрватски и српски аутори, ако желе да им се књиге нађу на књижарским рафовима суседних држава, најчешће морају да буду реиздани. Али ни ту ствари нису једноставне. Рецимо, Ренде, ЛОМ, Лагуна, Архипелаг, Фабрика књига... само су неки од српских издавача који објављују најважније хрватске савремене писце. Међутим, врло мало хрватских издавача се одлучује на објављивање књига аутора из Србије. Да ли је томе разлог велики тржишни ризик, тематска инфериорност, ресантиман хрватске читалачке публике према ауторима из Србије или нешто друго?

Срђан Тешин

Писац беса

Желео сам да покренем питање шта је данас писац и да демистификујем потребу за стварањем. Писац није привилеговани носилац истине, већ неко ко има потребу да себи објасни где се обрео. Не верујем да је порекло мог стварања ван контекста у коме сам. Увек се бавиш тиме одакле долазиш, каже Владимир Табашевић, аутор романа Па као

Владимира Табашевића представљају као глас генерације коју је избацила бујица деведесетих. Његов нови роман, Па као, који је недавно објавила Лагуна, као да потврђује ову тврдњу.

Тридесетогодишњи писац одбија да буде гласноговорник генерације

која је одрасла у доба транзиције, иако јој је овај роман посвећен. Писање је за њега потреба да спозна свет и разрачуна се са демонима, личним и историјским, оним које је наследио од претходних генерација.

Ана Оташевић

ДИГИТАЛНОМ АВЕНИЈОМ

Постистинити свет

Oвогодишњи избор „Оксфордских речника” верификовао је нову суморну реалност проистеклу из спреге политике, медија и технологије

„Реч године” у енглеском говорном подручју – језику за планетарно споразумевање – по избору експерата „Оксфордских речника”, јесте сложеница „post-truth”, у преводу „постистина”. У званичном саопштењу о овом избору подсећа се да ју је први, још 1992, употребио „српско-амерички драмски писац Стив Тешић”, у једном есеју о искушењима тадашње америчке спољне политике, али и да се њено данашње значење приписује блогеру Дејвиду Робертсу који је користи у једној својој онлајн колумни из 2010. године.

Порекло је међутим мање битно од суштине: „Оксфордски речници” су овога пута погодили у само средиште мете, озваничавајући феномен и по свему нову суморну реалност створену у интеракцији политике, медија и технологије. Његова суштина је да, кад је реч о политици, већ увелико живимо у „пост чињеничном свету” у којем „истина није битна”.

Милан Мишић

Луксузни хотели – промашена инвестиција?

Изградњом ексклузивних хотела, градски простори се све више приватизују и постају недоступни сопственим грађанима. Резервисани за малу групу привилегованих туриста, ови хотели су одраз прижељкиване, али непостојеће елите

Када је пре десетак година Туристичка организација Београда завапила да престоница нема довољно хотела да угости туристе, инвеститори су уз поклич кренули у хотелијерско освајање Београда.

Од 2011. године отворено је око двадесет хотела са три, четири или пет звездица са преко хиљаду соба и апартмана, а у току је изградња нових хотела са четири или пет звездица на ексклузивним локацијама који ће бројати додатних 700 соба („Хилтон” у Улици краља Милана, хотел у Рајићевој улици), и то изузимајући из рачунице несагледиве планове пројекта „Београд на води”.

Да ли је ова просторно и економски несинхронизована сетва хотела промашена инвестиција? Које су последице убрзне хотелске изградње Београда?

Далиа Дуканац

Породица не као друге

Пре 40 година Божидар Мандић је основао комуну подно Рудника након што се новосадска авангардна сцена нашла на удару власти. Повезаност са природом, дух игре и експеримента одлике су заједнице која није престала да иде против струје

Живи у шуми, а осећа се као да је у Њујорку. У малој „држави” од два хектара, у засеоку Брезовици подно Рудника, све је једноставно као из прошлих векова. Нема пластике. Куће су од камена и блата, дрвета. Млади леже на ливади и слушају рокенрол. Енергија грува. Хипи покрет уживо. Ту се Породица бистрих потока доселила 1977, удаљавајући се од града, загађеног, отуђеног и неуротичног. Оснивач комуне, Божидар Мандић, не живи као сав „нормалан” свет. Сваког дана пожели „добро јутро” шерпи, метли и стаблима. Он је пливач против бујице, бунтовник против успаваног човечанства, задојен идејом да уметност мора да буде храбра и да експериментише. Аутор је 22 књиге и 19 изложби, а представе су му извођене у фонтани, на улици и – у позоришту.

Мирјана Сретеновић