Дирекција за Робне резерве на вересију дала 16 милијарди

Пшеница, кукуруз и нафта које је позајмљивала Дирекција за робне резерве можда никада неће бити враћене држави. Ово је један од најзначајнијих налаза државних ревизора, према коме спорна потраживања износе чак 10,92 милијарде динара. Ту вересију, по свему судећи, држава ће морати да опрости дужницима.

Ревизори су утврдили да спорна потраживања чине чак 63 одсто укупних потраживања. У извештају пише да је њихова наплата неизвесна, јер Дирекцији дугују фирме која су у стечају, блокади или ликвидиране. Државни ревизори уочили су и то да Дирекцији дугују чак и предузећа која су престала да постоје.

Иначе, укупна потраживања Дирекције износе 16,52 милијарде динара. Реално је очекивати да се наплати тек 38 одсто тог износа. То практично значи да је оваквим начином располагања робом 10,92 милијарди динара бачено у бунар. На све то, дуг се за годину дана увећао за 1,59 милијарди динара. При том, спорна потраживања са подручја Косова, на пример, износе 13,88 милиона динара. У билансима ове државне институције још се воде потраживања за имовину и робу уништену током бомбардовања 1999. године. По том основу Дирекција књижи 525 милиона динара, који вероватно никад неће бити враћени.

Ипак, у извештају који је синоћ објављен као највећи пропуст чини се то што имовина вредна 17 милијарди динара уопште није пописана. Пописне комисије Дирекције нису пописале чак ни робне резерве које вреде 18,35 милијарди динара. Државни ревизори констатују да нису утврђене стварне количине имовине која се пописује. Ни бројањем, ни мерењем, ни проценом. Пописне листе у Дирекцији за робне резерве, по свему судећи, остале су празне.

Ревизори су утврдили и да нико није контролисао рад складишних комисија на лицу места, као и да нису предузете потребне мере ради благовременог спречавања настанка материјалне штете на роби која чини робне резерве.

За ревизоре је спорно то што је попис поверен локалним складиштарима, који су истовремено и повериоци и дужници па су самим тим у сукобу интереса. То значи да су они који дугују Дирекцији сами себе контролисали. Тиме је, наводи се у извештају, угрожен јавни интерес јер Дирекција није поступила у складу са чланом 7. Правилника о начину и роковима вршења пописа имовине и обавеза корисника буџетских средстава Републике Србије.

„Дирекција није организовала послове пописа који су у директној вези са чувањем залиха – послом из њеног делокруга рада и због кога је, између осталог и основана” оцењује се у извештају.

Занимљиво је и то да је Дирекција у својим пословним књигама евидентирала некретнине које уопште нису њене. Државни ревизори су установили да је као корисник уписано друго правно лице.

Нису евидентирани ни кредити домаћим јавним нефинансијским институцијама у износу од 492 милиона динара, што није у складу са чланом 16. Уредбе о буџетском рачуноводству.