Лечење оштећења слуха код деце - игром
Због проблема са слухом и говором око 9.000 малих пацијената годишње потражи помоћ стручњака Центра за рану дијагностику и терапију деце са оштећењима слуха „Дечија кућа” Клинике за ОРЛ Клиничко-болничког центра „Звездара”.
У овој установи, која обележава десет година постојања, месечно помоћ добије између 700 и 800 малишана, чије здравствене тегобе збрињавају лекари, дефектолози, логопеди, психолози, сурдолози (стручњаци за рад са децом оштећеног слуха)...
„Дечија кућа” има и својеврсни вртић па најмлађи нису тужни што морају да долазе у болницу. Напротив, радују се боравку због игре којом терапеути спроводе дијагностику и терапију. Васпитачи су обучени за рад са децом са оштећењима слуха па тако малишани у вртићу проведу око пола сата дневно, а осталих сат и по су на терапијама са стручњацима.
Проблем оштећења слуха, објашњава др Сандра Стојановић, шефица овог центра, има један до три малишана на хиљаду новорођенчади. Добро је што у породилиштима сада већ после 24 сата од рођења бебе може да се постави сумња на оштећење слуха и да се одмах реагује.
Када родитељи доведу дете са годину или две код лекара јер примећују да оно не чује добро, то може да буде касно и због тога се постижу слабији резултати у терапији.
– Важно је што пре почети са терапијом и на време препознати проблем. За долазак у наш центар, где се лече деца са оштећеним слухом и говорно-језичком патологијом, потребан је упут лекара за ОРЛ клинику КБЦ „Звездара”. Рад знатно олакшава то што се под истим кровом налази место где проблем може да се открије, а уједно и да се лечи. Некада се оштећење слуха код деце откривало у једној установи, дијагноза се постављала у другој, операција се обављала у трећој, а на терапију су родитељи доводили децу у четврту болницу.
Деца на терапију углавном долазе два пута недељно, некада и чешће.
У нашој земљи нема довољно центара па се надамо да наша установа може да буде узор другима – појаснила је др Стојановић.
Код деце са тешким оштећењима слуха уграђују се такозвани кохлеарни импланти и то од 2002. године. Реч је о протези која мења унутрашње уво које није функционално. Када се угради имплантант, он остаје доживотно.
Најбоља достигнућа постижу се када се операција обави у раном узрасту, али углавном не пре прве године детета. Републички фонд за здравствено осигурање препознао је значај ових интервенција и од 2005. године их финансира.
– У нашем центру се ова протеза угради код 10 до 20 деце годишње. Операција се не сврстава у оне са високим ризиком, али захтева велико умеће хирурга. Код слабијих оштећења слуха детету се ставља спољашњи слушни апарат. Сарађујемо са КЦС-ом, КЦ Војводине и Институтом за мајку и дете. Важан сегмент нашег рада је и логопедска терапија. Приоритет се даје тежим случајевима па имамо доста деце са вишеструким оштећењима која код нас долазе на терапије – додаје др Стојановић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


