Лечење оштећења слуха код деце - игром

Због про­бле­ма са слу­хом и го­во­ром око 9.000 ма­лих па­ци­је­на­та го­ди­шње по­тра­жи по­моћ струч­ња­ка Цен­тра за ра­ну ди­јаг­но­сти­ку и те­ра­пи­ју де­це са оште­ће­њи­ма слу­ха „Де­чи­ја ку­ћа” Кли­ни­ке за ОРЛ Кли­нич­ко-бол­нич­ког цен­тра „Зве­зда­ра”.

У овој уста­но­ви, ко­ја обе­ле­жа­ва де­сет го­ди­на по­сто­ја­ња, ме­сеч­но по­моћ до­би­је из­ме­ђу 700 и 800 ма­ли­ша­на, чи­је здрав­стве­не те­го­бе збри­ња­ва­ју ле­ка­ри, де­фек­то­ло­зи, ло­го­пе­ди, пси­хо­ло­зи, сур­до­ло­зи (струч­ња­ци за рад са де­цом оште­ће­ног слу­ха)...

„Де­чи­ја ку­ћа” има и сво­је­вр­сни вр­тић па нај­мла­ђи ни­су ту­жни што мо­ра­ју да до­ла­зе у бол­ни­цу. На­про­тив, ра­ду­ју се бо­рав­ку због игре ко­јом те­ра­пе­у­ти спро­во­де ди­јаг­но­сти­ку и те­ра­пи­ју. Вас­пи­та­чи су об­у­че­ни за рад са де­цом са оште­ће­њи­ма слу­ха па та­ко ма­ли­ша­ни у вр­ти­ћу про­ве­ду око по­ла са­та днев­но, а оста­лих сат и по су на те­ра­пи­ја­ма са струч­ња­ци­ма. 

Про­блем оште­ће­ња слу­ха, об­ја­шња­ва др Сан­дра Сто­ја­но­вић, ше­фи­ца овог цен­тра, има је­дан до три ма­ли­ша­на на хи­ља­ду но­во­ро­ђен­ча­ди. До­бро је што у по­ро­ди­ли­шти­ма са­да већ по­сле 24 са­та од ро­ђе­ња бе­бе мо­же да се по­ста­ви сум­ња на оште­ће­ње слу­ха и да се од­мах ре­а­гу­је. 

Ка­да ро­ди­те­љи до­ве­ду де­те са го­ди­ну или две код ле­ка­ра јер при­ме­ћу­ју да оно не чу­је до­бро, то мо­же да бу­де ка­сно и због то­га се по­сти­жу сла­би­ји ре­зул­та­ти у те­ра­пи­ји. 

– Ва­жно је што пре по­че­ти са те­ра­пи­јом и на вре­ме пре­по­зна­ти про­блем. За до­ла­зак у наш цен­тар, где се ле­че де­ца са оште­ће­ним слу­хом и го­вор­но-је­зич­ком па­то­ло­ги­јом, по­тре­бан је упут ле­ка­ра за ОРЛ кли­ни­ку КБЦ „Зве­зда­ра”. Рад знат­но олак­ша­ва то што се под истим кро­вом на­ла­зи ме­сто где про­блем мо­же да се от­кри­је, а ујед­но и да се ле­чи. Не­ка­да се оште­ће­ње слу­ха код де­це от­кри­ва­ло у јед­ној уста­но­ви, ди­јаг­но­за се по­ста­вља­ла у дру­гој, опе­ра­ци­ја се оба­вља­ла у тре­ћој, а на те­ра­пи­ју су ро­ди­те­љи до­во­ди­ли де­цу у че­твр­ту бол­ни­цу. 

Де­ца на те­ра­пи­ју углав­ном до­ла­зе два пу­та не­дељ­но, не­ка­да и че­шће. 

У на­шој зе­мљи не­ма до­вољ­но цен­та­ра па се на­да­мо да на­ша уста­но­ва мо­же да бу­де узор дру­ги­ма – по­ја­сни­ла је др Сто­ја­но­вић.

Код де­це са те­шким оште­ће­њи­ма слу­ха угра­ђу­ју се та­ко­зва­ни ко­хле­ар­ни им­план­ти и то од 2002. го­ди­не. Реч је о про­те­зи ко­ја ме­ња уну­тра­шње уво ко­је ни­је функ­ци­о­нал­но. Ка­да се угра­ди им­план­тант, он оста­је до­жи­вот­но. 

Нај­бо­ља до­стиг­ну­ћа по­сти­жу се ка­да се опе­ра­ци­ја оба­ви у ра­ном уз­ра­сту, али углав­ном не пре пр­ве го­ди­не де­те­та. Ре­пу­блич­ки фонд за здрав­стве­но оси­гу­ра­ње пре­по­знао је зна­чај ових ин­тер­вен­ци­ја и од 2005. го­ди­не их фи­нан­си­ра. 

– У на­шем цен­тру се ова про­те­за угра­ди код 10 до 20 де­це го­ди­шње. Опе­ра­ци­ја се не свр­ста­ва у оне са ви­со­ким ри­зи­ком, али зах­те­ва ве­ли­ко уме­ће хи­рур­га. Код сла­би­јих оште­ће­ња слу­ха де­те­ту се ста­вља спо­ља­шњи слу­шни апа­рат. Са­ра­ђу­је­мо са КЦС-ом, КЦ Вој­во­ди­не и Ин­сти­ту­том за мај­ку и де­те. Ва­жан сег­мент на­шег ра­да је и ло­го­пед­ска те­ра­пи­ја. При­о­ри­тет се да­је те­жим слу­ча­је­ви­ма па има­мо до­ста де­це са ви­ше­стру­ким оште­ће­њи­ма ко­ја код нас до­ла­зе на те­ра­пи­је – до­да­је др Сто­ја­но­вић.