Уторак, 30.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Лечење оштећења слуха код деце - игром

Лечење оштећења слуха код деце - игром
Др Сандра Стојановић са малим пацијентом (Фото Д. Жарковић)
Терапеути спроводе дијагностику и терапију кроз игру (Фото Д. Жарковић)

Због про­бле­ма са слу­хом и го­во­ром око 9.000 ма­лих па­ци­је­на­та го­ди­шње по­тра­жи по­моћ струч­ња­ка Цен­тра за ра­ну ди­јаг­но­сти­ку и те­ра­пи­ју де­це са оште­ће­њи­ма слу­ха „Де­чи­ја ку­ћа” Кли­ни­ке за ОРЛ Кли­нич­ко-бол­нич­ког цен­тра „Зве­зда­ра”.

У овој уста­но­ви, ко­ја обе­ле­жа­ва де­сет го­ди­на по­сто­ја­ња, ме­сеч­но по­моћ до­би­је из­ме­ђу 700 и 800 ма­ли­ша­на, чи­је здрав­стве­не те­го­бе збри­ња­ва­ју ле­ка­ри, де­фек­то­ло­зи, ло­го­пе­ди, пси­хо­ло­зи, сур­до­ло­зи (струч­ња­ци за рад са де­цом оште­ће­ног слу­ха)...

„Де­чи­ја ку­ћа” има и сво­је­вр­сни вр­тић па нај­мла­ђи ни­су ту­жни што мо­ра­ју да до­ла­зе у бол­ни­цу. На­про­тив, ра­ду­ју се бо­рав­ку због игре ко­јом те­ра­пе­у­ти спро­во­де ди­јаг­но­сти­ку и те­ра­пи­ју. Вас­пи­та­чи су об­у­че­ни за рад са де­цом са оште­ће­њи­ма слу­ха па та­ко ма­ли­ша­ни у вр­ти­ћу про­ве­ду око по­ла са­та днев­но, а оста­лих сат и по су на те­ра­пи­ја­ма са струч­ња­ци­ма. 

Про­блем оште­ће­ња слу­ха, об­ја­шња­ва др Сан­дра Сто­ја­но­вић, ше­фи­ца овог цен­тра, има је­дан до три ма­ли­ша­на на хи­ља­ду но­во­ро­ђен­ча­ди. До­бро је што у по­ро­ди­ли­шти­ма са­да већ по­сле 24 са­та од ро­ђе­ња бе­бе мо­же да се по­ста­ви сум­ња на оште­ће­ње слу­ха и да се од­мах ре­а­гу­је. 

Ка­да ро­ди­те­љи до­ве­ду де­те са го­ди­ну или две код ле­ка­ра јер при­ме­ћу­ју да оно не чу­је до­бро, то мо­же да бу­де ка­сно и због то­га се по­сти­жу сла­би­ји ре­зул­та­ти у те­ра­пи­ји. 

– Ва­жно је што пре по­че­ти са те­ра­пи­јом и на вре­ме пре­по­зна­ти про­блем. За до­ла­зак у наш цен­тар, где се ле­че де­ца са оште­ће­ним слу­хом и го­вор­но-је­зич­ком па­то­ло­ги­јом, по­тре­бан је упут ле­ка­ра за ОРЛ кли­ни­ку КБЦ „Зве­зда­ра”. Рад знат­но олак­ша­ва то што се под истим кро­вом на­ла­зи ме­сто где про­блем мо­же да се от­кри­је, а ујед­но и да се ле­чи. Не­ка­да се оште­ће­ње слу­ха код де­це от­кри­ва­ло у јед­ној уста­но­ви, ди­јаг­но­за се по­ста­вља­ла у дру­гој, опе­ра­ци­ја се оба­вља­ла у тре­ћој, а на те­ра­пи­ју су ро­ди­те­љи до­во­ди­ли де­цу у че­твр­ту бол­ни­цу. 

Де­ца на те­ра­пи­ју углав­ном до­ла­зе два пу­та не­дељ­но, не­ка­да и че­шће. 

У на­шој зе­мљи не­ма до­вољ­но цен­та­ра па се на­да­мо да на­ша уста­но­ва мо­же да бу­де узор дру­ги­ма – по­ја­сни­ла је др Сто­ја­но­вић.

Код де­це са те­шким оште­ће­њи­ма слу­ха угра­ђу­ју се та­ко­зва­ни ко­хле­ар­ни им­план­ти и то од 2002. го­ди­не. Реч је о про­те­зи ко­ја ме­ња уну­тра­шње уво ко­је ни­је функ­ци­о­нал­но. Ка­да се угра­ди им­план­тант, он оста­је до­жи­вот­но. 

Нај­бо­ља до­стиг­ну­ћа по­сти­жу се ка­да се опе­ра­ци­ја оба­ви у ра­ном уз­ра­сту, али углав­ном не пре пр­ве го­ди­не де­те­та. Ре­пу­блич­ки фонд за здрав­стве­но оси­гу­ра­ње пре­по­знао је зна­чај ових ин­тер­вен­ци­ја и од 2005. го­ди­не их фи­нан­си­ра. 

– У на­шем цен­тру се ова про­те­за угра­ди код 10 до 20 де­це го­ди­шње. Опе­ра­ци­ја се не свр­ста­ва у оне са ви­со­ким ри­зи­ком, али зах­те­ва ве­ли­ко уме­ће хи­рур­га. Код сла­би­јих оште­ће­ња слу­ха де­те­ту се ста­вља спо­ља­шњи слу­шни апа­рат. Са­ра­ђу­је­мо са КЦС-ом, КЦ Вој­во­ди­не и Ин­сти­ту­том за мај­ку и де­те. Ва­жан сег­мент на­шег ра­да је и ло­го­пед­ска те­ра­пи­ја. При­о­ри­тет се да­је те­жим слу­ча­је­ви­ма па има­мо до­ста де­це са ви­ше­стру­ким оште­ће­њи­ма ко­ја код нас до­ла­зе на те­ра­пи­је – до­да­је др Сто­ја­но­вић. 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.