Нови сервери

Да је Не­над Го­ли­ја­нин у Бу­е­нос Ај­ре­су, кад се гла­са­ло о при­је­му Ко­со­ва* у Свет­ску од­бој­ка­шку фе­де­ра­ци­ју (ФИВБ), ди­гао ру­ку у скла­ду с др­жав­ним ин­те­ре­сом, Од­бој­ка­шки са­вез Ср­би­је би и да­ље ва­жио за ор­га­ни­за­ци­ју у ко­јој све те­че по пла­ну. Ме­ђу­тим, он се из­ја­снио ка­ко је ми­слио. 

Од пре­кју­че фо­те­ља пред­сед­ни­ка ОСС ви­ше ни­је пра­зна. При­ли­ке су дру­га­чи­је не­го ка­да је Го­ли­ја­нин у ма­ју до­шао на ту ду­жност због то­га што је Алек­сан­дар Бо­ри­чић по­стао пред­сед­ник Европ­ске од­бој­ка­шке кон­фе­де­ра­ци­је (ЦЕВ).

Го­ли­ја­нин је го­во­рио да је за кон­ти­ну­и­тет. Ни­је ни мо­гао дру­га­чи­је, јер је пу­них че­тврт ве­ка с Бо­ри­чи­ћем и ге­не­рал­ним се­кре­та­ром Сло­бо­да­ном Ми­ло­ше­ви­ћем, од на­ше од­бој­ке ства­рао ор­га­ни­за­ци­ју за при­мер. 

Вла­ди­мир Гр­бић се, као кан­ди­дат за пред­сед­ни­ка, та­ко­ђе за­ла­гао за кон­ти­ну­и­тет. Али, у не­де­љу је од 48 де­ле­га­та са­мо 16 би­ло за ње­га. Обе­ћа­ва­ју­ћи рас­кид са ста­ром по­ли­ти­ком Зо­ран Га­јић је до­био де­сет гла­со­ва ви­ше. 

У но­вој од­бој­ка­шкој вла­ди Иван Миљ­ко­вић је пр­ви пот­пред­сед­ник, оно што је био Го­ли­ја­нин у Бо­ри­чи­ће­во вре­ме, а по­том Вла­ди­мир Гр­бић. Ге­не­рал­ни се­кре­тар, што је и кључ­на уло­га у ор­га­ни­за­ци­ји, по­стао је Иван Кне­же­вић. Га­јић и Гр­бић су у су­шти­ни има­ли сли­чан про­грам – одр­жа­ти ре­пре­зен­та­ци­је у свет­ском вр­ху, по­мо­ћи клу­бо­ви­ма, на­ро­чи­то у уну­тра­шњо­сти. За­што је он­да ве­ћи­на би­ла за пре­кид кон­ти­ну­и­те­та? 

Иако ни је­дан ни дру­ги ни­су из Бе­о­гра­да, а ни­су ро­ђе­ни ни да­ле­ко од ње­га (обо­ји­ца су из Ба­на­та), иако ни је­дан ни дру­ги ни­су би­ли чла­но­ви ни­јед­ног клу­ба из на­шег глав­ног гра­да, за Гр­би­ћа је био Од­бој­ка­шки са­вез Бе­о­гра­да, а за Га­ји­ћа, услов­но ре­че­но, оста­так Ср­би­је.

И Миљ­ко­вић сма­тра да су ци­ље­ви и јед­ног и дру­гог исти, али да је на­чин на ко­ји ће се они по­сти­ћи дру­га­чи­ји, и да раз­ли­чи­ти љу­ди сто­је иза то­га. Пре­су­ди­ло је то што се с Гр­би­ћем ка­дров­ска си­ту­а­ци­ја не би про­ме­ни­ла, а с Га­ји­ћем при­ли­ку до­би­ја­ју и но­ви љу­ди, ко­ји сма­тра­ју да до­не­се све­жи­ну, нов по­лет. 

Што се ти­че ре­пре­зен­та­ци­ја ту не тре­ба оче­ки­ва­ти, бар у ско­ри­је вре­ме, за­о­кре­те. Га­јић као успе­шан тре­нер и Миљ­ко­вић као ве­ли­ки играч си­гур­но не­ће да екс­пе­ри­мен­ти­шу на том пла­ну. 

Га­јић је до­био из­бо­ре кри­ти­ку­ју­ћи „ста­ру по­ли­ти­ку”, а њен тво­рац је Бо­ри­чић, ко­ји је и јав­но пру­жио по­др­шку Гр­би­ћу. Пи­та­ње је ко­ли­ко пред­сед­ник од­бој­ка­шке Евро­пе сада мо­же да за­лег­не за „но­ву по­ли­ти­ку” ОСС, ко­ја је су­прот­на ње­го­вој. Ни­је спор­но да он же­ли срп­ској од­бој­ци ме­да­ље, као што је то же­лео и Га­јић док ни­је био пред­сед­ник, али јед­но је кад се спро­во­де сопствене за­ми­сли, а дру­го ту­ђе... 

Да је Го­ли­ја­нин у Ар­ген­ти­ни гла­сао ка­ко тре­ба Га­јић би и да­ље био са­мо тре­нер у Азер­беј­џа­ну, а Миљ­ко­вић играч у Тур­ској. Али, рас­пи­са­ни су из­бо­ри и сва­ко је имао пра­во да по­ну­ди свој план. Њи­хов је до­био ве­ћи­ну а они без ве­ће при­пре­ме до­шли на сер­вис.