Спаљивање заставе

Будући председник САД Доналд Трамп и Немања Шаровић, потпредседник Српске радикалне странке нису се срели у животу али имају додирне тачке, америчку заставу!

И пре него што је Трамп најавио да ће санкционисати атак на америчку заставу као симбол државности ове светске силе, Шаровић је већ санкционисан због „атака на исту”.

„Никоме не сме да се дозволи да пали америчку заставу – ако то чини, мора да постоје последице – можда губитак држављанства или година дана затвора”, написао је Трамп на свом „Твитеру”.

Оваквом поруком он је оспорио слободу говора која је у САД гарантована првим амандманом Устава.

Ко не зна, први амандман америчког устава гарантује право на слободу, окупљање и изражавање политичког става. Према пресуди Врховног суда САД из 1969. године, први амандман којим се штити слобода говора и политичка слобода, спречава кажњавање за паљење америчке заставе.

То је игнорисао Апелациони суд у Београду када је летос, далеко пре Трамповог тумачења и намере, заузео тврђи став од Врховног суда САД правоснажно осудивши Немању Шаровића на условну казну од месец дана затвора због паљења заставе САД у новембру 2012. године.

Осуђен је због извршења кривичног дела повреде угледа стране државе или међународне организације.

Сада, по Трамповој намери и тумачењу, Шаровић би могао да изгуби држављанство или да оде иза решетака.

Чије држављанство, америчко или српско, остаје да се види.

Произилази да је паљење заставе као чин правно проблематичан за тумачење. Када је група младих Хрвата уз песму Марка Перковића Томпсона, на одушевљење присутних, запалила српску заставу у Книну пре две године, Министарство спољних послова Србије упутило је протестну ноту сматрајући овај вандалски чин недостојним и нецивилизацијским гестом.

Војислав Шешељ, лидер СРС-а је два пута запалио хрватску заставу, али иако је то дело кажњиво, он није одговарао јер предност има поступак против њега у Хагу који није окончан. Хрватско министарство спољних и европских послова упутило је тада оштар протест, уз захтев да српска влада што пре санкционише оне који су пред хрватском амбасадом у Београду палили заставу те земље.

Да то није српско-хрватски специјалитет говори и случај из Грчке пре годину дана када се неколико стотина грађана Грчке окупило  у центру Атине како би изразили незадовољство због обарања руског авиона Су-24 у Турској.

Демонстранти су спалили турску и америчку заставу и затражили да Грчка изађе из НАТО-а. Њих није качио амерички први амандман, кажњени су, а ни Шаровић није тада био у Атини. У Прешеву истичу заставу Албаније за „дан заставе” тврдећи да је општинска и да је случајно истоветна. Српску су имали, али се затурила негде.

Трамп и не зна где је Прешево нити ко је Шаровић, али не да на Америку, а са Балкана му поручују да је у праву.