Новопазарски градитељски чвор добио кубе

Нови Пазар – Координатор пројеката града Новог Пазара Ћехо Никшић недавно је на локалној телевизији подсетио да је још пре двадесет година предлагао да се поруши робна кућа „Грмија” у центру града. Проширио би се градски трг и неке улице би могле да се исправе.

Да су општинске власти 1996. године послушале Никшића, нестала би зграда око чије нелегалне надоградње већ скоро месец дана народни посланик Муамер Зукорлић стиче огромну (не)популарност. Тада још није било реституције, Исламска заједница је била јединствена, а Зукорлић је био „само” санџачки муфтија. Проблеми су настали десет година касније.

Препознатљива зграда, у којој се сада налази Факултет за исламске студије (ФИС), чији оснивач је Мешихат Исламске заједнице у Србији, саграђена је пре Другог светског рата и у њој је било седиште исламских установа.

После рата је национализована и у њој је био прво хотел „Београд”, па робна кућа „Грмија” па „Пазарка” у саставу Трговинског предузећа „Унипром”. Када је 2006. године неколико новопазарских бизнисмена купило ово друштвено предузеће, веровали су да су постали власници и тадашње робне куће.

Међутим, присталице Исламске заједнице су биле брже – запосели су зграду пре него што у њу уђу нови власници.

Верницима окупљеним испред зграде на позив руководства ИЗуС-а, како би спречили да зграда оде у руке „тајкуна” Муамер Зукорлић, тада већ као председник Мешихата и главни муфтија ИЗуС-а, поручио је властима да на ово здање не рачунају, јер је те године донет Закон о враћању имовине црквама и верским заједницама. – Не знамо да ли је ово потпуно добијена битка или само први део, али ја не сумњам у коначан исход – казао је пре десет година Зукорлић са терасе „спорне” зграде.

Судбина ове зграде са њеним дограђеним деловима ни сада није сасвим извесна. Пошто градске власти нису успеле да спрече „дивљу” надградњу, проблем је подигнут на највиши ниво власти у Србији, па се и сам премијер Александар Вучић изјашњавао да му не пада на памет да због тога шаље хиљаду жандарма у Нови Пазар и да ратује са муслиманима, те да ће се тражити најбоље решење.

То најбоље решење у оквиру постојећих прописа, да би зграда опстала, морало би да дефинише њеног садашњег корисника (ИЗуС) као власника, да би он могао уопште да поднесе захтев за грађевинску дозволу. А ту већ отвара нови проблем јер ову зграду, заједно са још 140 објеката или парцела ИЗуС тражи да му се врате реституцијом. Углавном исте објекте тражи и Исламска заједница Србије (ИЗС), с реисом Сеадом Насуфовићем на челу.

Из Агенције за реституцију Србије су више пута објашњавали да ниједној исламској заједници још ништа није враћено зато што обе полажу право на исту имовину.

Зато је реис Насуфовић предлагао да се, док се две верске заједнице муслимана не уједине, формира заједничка дирекција за управљање вакуфском имовином. – То би био компромисан начин да би се избегле све ове смутње и нереди који је могуће да се појаве – сматра Хасиб Суљовић, заменик реис-улеме ИЗС-а и муфтија санџачки. Он ту исламску заједницу сматра правом јер „није истурено одељење из друге државе”, (за разлику од ИЗуС-а, који је у саставу Ријасета ИЗ у БиХ).

Тај предлог, међутим, није прихватљив за ИЗуС. Председник Мешихата муфтија Мевлуд Дудић каже да је „паралелна” исламска заједница (ИЗС) и настала да би држава имала изговор да ниједној не врати вакуфску имовину. Он је више пута истицао да је ИЗуС једина и права верска заједница муслимана у Србији те да вакуфска имовина мора да се врати искључиво тој заједници.

Неке објекте, не чекајући да јој „кроз папире” буду враћени, ова заједница је „сама враћала”, насилно их заузимала, а муфтија Зукорлић је то називао ослобађањем вакуфа. Такав случај је поред зграде ФИС-а, са Старом новопазарском бањом, започетим дечјим обдаништем у насељу Луг, делом парцеле поред новопазарске болнице. Хтела је ова заједница да 2010. године „ослободи” и парцелу на Хаџету, где је општина саградила обданиште, али је дошла жандармерија, која је имала блиски сусрет са имамима и верницима. Премијер Вучић не жели репризу тог догађаја.

Док се за дивљу градњу у центру Новог Пазара тражи најбоље решење, грађевина расте и назиру се контуре крова у облику кубади.

Да ли ће и како да се „покрије” грађевинским дозволама, решењима о реституцији и власничким листовима, остаје да одговор нађу надлежни органи.

У шали понеко каже да је пре двадесет година требало да се послуша Ћехо Никшић.