Novopazarski graditeljski čvor dobio kube

Novi Pazar – Koordinator projekata grada Novog Pazara Ćeho Nikšić nedavno je na lokalnoj televiziji podsetio da je još pre dvadeset godina predlagao da se poruši robna kuća „Grmija” u centru grada. Proširio bi se gradski trg i neke ulice bi mogle da se isprave.

Da su opštinske vlasti 1996. godine poslušale Nikšića, nestala bi zgrada oko čije nelegalne nadogradnje već skoro mesec dana narodni poslanik Muamer Zukorlić stiče ogromnu (ne)popularnost. Tada još nije bilo restitucije, Islamska zajednica je bila jedinstvena, a Zukorlić je bio „samo” sandžački muftija. Problemi su nastali deset godina kasnije.

Prepoznatljiva zgrada, u kojoj se sada nalazi Fakultet za islamske studije (FIS), čiji osnivač je Mešihat Islamske zajednice u Srbiji, sagrađena je pre Drugog svetskog rata i u njoj je bilo sedište islamskih ustanova.

Posle rata je nacionalizovana i u njoj je bio prvo hotel „Beograd”, pa robna kuća „Grmija” pa „Pazarka” u sastavu Trgovinskog preduzeća „Uniprom”. Kada je 2006. godine nekoliko novopazarskih biznismena kupilo ovo društveno preduzeće, verovali su da su postali vlasnici i tadašnje robne kuće.

Međutim, pristalice Islamske zajednice su bile brže – zaposeli su zgradu pre nego što u nju uđu novi vlasnici.

Vernicima okupljenim ispred zgrade na poziv rukovodstva IZuS-a, kako bi sprečili da zgrada ode u ruke „tajkuna” Muamer Zukorlić, tada već kao predsednik Mešihata i glavni muftija IZuS-a, poručio je vlastima da na ovo zdanje ne računaju, jer je te godine donet Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama. – Ne znamo da li je ovo potpuno dobijena bitka ili samo prvi deo, ali ja ne sumnjam u konačan ishod – kazao je pre deset godina Zukorlić sa terase „sporne” zgrade.

Sudbina ove zgrade sa njenim dograđenim delovima ni sada nije sasvim izvesna. Pošto gradske vlasti nisu uspele da spreče „divlju” nadgradnju, problem je podignut na najviši nivo vlasti u Srbiji, pa se i sam premijer Aleksandar Vučić izjašnjavao da mu ne pada na pamet da zbog toga šalje hiljadu žandarma u Novi Pazar i da ratuje sa muslimanima, te da će se tražiti najbolje rešenje.

To najbolje rešenje u okviru postojećih propisa, da bi zgrada opstala, moralo bi da definiše njenog sadašnjeg korisnika (IZuS) kao vlasnika, da bi on mogao uopšte da podnese zahtev za građevinsku dozvolu. A tu već otvara novi problem jer ovu zgradu, zajedno sa još 140 objekata ili parcela IZuS traži da mu se vrate restitucijom. Uglavnom iste objekte traži i Islamska zajednica Srbije (IZS), s reisom Seadom Nasufovićem na čelu.

Iz Agencije za restituciju Srbije su više puta objašnjavali da nijednoj islamskoj zajednici još ništa nije vraćeno zato što obe polažu pravo na istu imovinu.

Zato je reis Nasufović predlagao da se, dok se dve verske zajednice muslimana ne ujedine, formira zajednička direkcija za upravljanje vakufskom imovinom. – To bi bio kompromisan način da bi se izbegle sve ove smutnje i neredi koji je moguće da se pojave – smatra Hasib Suljović, zamenik reis-uleme IZS-a i muftija sandžački. On tu islamsku zajednicu smatra pravom jer „nije istureno odeljenje iz druge države”, (za razliku od IZuS-a, koji je u sastavu Rijaseta IZ u BiH).

Taj predlog, međutim, nije prihvatljiv za IZuS. Predsednik Mešihata muftija Mevlud Dudić kaže da je „paralelna” islamska zajednica (IZS) i nastala da bi država imala izgovor da nijednoj ne vrati vakufsku imovinu. On je više puta isticao da je IZuS jedina i prava verska zajednica muslimana u Srbiji te da vakufska imovina mora da se vrati isključivo toj zajednici.

Neke objekte, ne čekajući da joj „kroz papire” budu vraćeni, ova zajednica je „sama vraćala”, nasilno ih zauzimala, a muftija Zukorlić je to nazivao oslobađanjem vakufa. Takav slučaj je pored zgrade FIS-a, sa Starom novopazarskom banjom, započetim dečjim obdaništem u naselju Lug, delom parcele pored novopazarske bolnice. Htela je ova zajednica da 2010. godine „oslobodi” i parcelu na Hadžetu, gde je opština sagradila obdanište, ali je došla žandarmerija, koja je imala bliski susret sa imamima i vernicima. Premijer Vučić ne želi reprizu tog događaja.

Dok se za divlju gradnju u centru Novog Pazara traži najbolje rešenje, građevina raste i naziru se konture krova u obliku kubadi.

Da li će i kako da se „pokrije” građevinskim dozvolama, rešenjima o restituciji i vlasničkim listovima, ostaje da odgovor nađu nadležni organi.

U šali poneko kaže da je pre dvadeset godina trebalo da se posluša Ćeho Nikšić.