Дунав гута полуострво код Апатина

Апатин – Уколико се ускоро, већ ове године, не изгради утврда на обали Дунава, поред полуострва код Апатина, чија је укупна површина 29 хектара а које је природна брана од поплава, велика река могла би да угрози не само бродоградилиште, царину, капетанију и марину, већ и сам град Апатин. Да је реч о замашном послу, говори и податак да је за само прву фазу радова потребно близу 100 милиона динара.

Дунав је до сада већ однео трећину поменутог полуострва, а свакодневно поткопава и чупа из корена велика стабла која представљају природну брану. Уколико се не подигне 400 метара утврде, река би при високом водостају могла да се прелије преко насипа који штити Апатин од поплава.

У царинској испостави у Апатину кажу да, када је водостај 600 центиметара, поред њих прође чак 4.000 кубика воде, а река је на потесу поред апатинског полуострва дубока чак десет метара. Обалу додатно угрожавају и бродови који овуда свакодневно пролазе, јер таласи који се при том стварају урушавају незаштићене обале. Апатинци су затражили и помоћ Министарства за инфраструктуру чија је делегација недавно обишла Апатин и ово подручје, на којем би могло чак и да дође до угрожавања међународне пловидбе.

Извршно веће АП Војводине је пре шест година уплатило десет милиона динара, а тим новцем је плаћено „застирање” камењем дна Дунава код апатинског полуострва, чиме је успорена ерозија обале. Али, временом, река је однела већи део камена, па зато у Апатину сматрају да је најбољи начин заштите изградња утврде, баш као што је то урађено у Хрватској, која је утврдом дужине 1.000 метара заштитила обалу и национални парк Копачки рит, али и регулисала ток Дунава.

--------------------------------------------------------

Угрожена и дивљач

Апатин – Амерички велики метиљ, преносећи болест на јелене преко барских пужева, десеткује читава стада ове дивљачи у поплавним подручјима Дунава, што налаже потребу заједничке акције надлежних служби из Србије, Хрватске и Мађарске, закључено је на недавно одржаном састанку шумара и ветеринара на Месарским ливадама крај Апатина. Договорено је да се до краја марта организује лечење јеленске дивљачи у најугроженијим деловима СРП „Горње Подунавље“ у Србији, као и националних паркова „Копачки рит“ у Хрватској и „Геменц“ у Мађарској.

Велики метиљ, као болест, најчешће се преноси за време високог водостаја, посредством барских пужева који су законом заштићена врста, чије је уништавање забрањено.

– Током јануара и фебруара, на подручју шумске управе „Апатин“, јеленима смо дали 9.000 килограма концентроване хране у којој се налазио лек против ове болести, а до августа ћемо им давати камену со у коју је удробљен лек. Од када је болест озваничена 1999. године, број угинулих јелена је преполовљен, али би заједничким превентивним радом проценат угинућа могао бити и мањи – нагласио је референт ловства у „Војводинашумама“ Бранислав Мијић.

Надлежни упозоравају да је камена со у коју је удробљен лек штетна за домаће животиње и апелују на опрез. З. О.