Dunav guta poluostrvo kod Apatina

Apatin – Ukoliko se uskoro, već ove godine, ne izgradi utvrda na obali Dunava, pored poluostrva kod Apatina, čija je ukupna površina 29 hektara a koje je prirodna brana od poplava, velika reka mogla bi da ugrozi ne samo brodogradilište, carinu, kapetaniju i marinu, već i sam grad Apatin. Da je reč o zamašnom poslu, govori i podatak da je za samo prvu fazu radova potrebno blizu 100 miliona dinara.

Dunav je do sada već odneo trećinu pomenutog poluostrva, a svakodnevno potkopava i čupa iz korena velika stabla koja predstavljaju prirodnu branu. Ukoliko se ne podigne 400 metara utvrde, reka bi pri visokom vodostaju mogla da se prelije preko nasipa koji štiti Apatin od poplava.

U carinskoj ispostavi u Apatinu kažu da, kada je vodostaj 600 centimetara, pored njih prođe čak 4.000 kubika vode, a reka je na potesu pored apatinskog poluostrva duboka čak deset metara. Obalu dodatno ugrožavaju i brodovi koji ovuda svakodnevno prolaze, jer talasi koji se pri tom stvaraju urušavaju nezaštićene obale. Apatinci su zatražili i pomoć Ministarstva za infrastrukturu čija je delegacija nedavno obišla Apatin i ovo područje, na kojem bi moglo čak i da dođe do ugrožavanja međunarodne plovidbe.

Izvršno veće AP Vojvodine je pre šest godina uplatilo deset miliona dinara, a tim novcem je plaćeno „zastiranje” kamenjem dna Dunava kod apatinskog poluostrva, čime je usporena erozija obale. Ali, vremenom, reka je odnela veći deo kamena, pa zato u Apatinu smatraju da je najbolji način zaštite izgradnja utvrde, baš kao što je to urađeno u Hrvatskoj, koja je utvrdom dužine 1.000 metara zaštitila obalu i nacionalni park Kopački rit, ali i regulisala tok Dunava.

--------------------------------------------------------

Ugrožena i divljač

Apatin – Američki veliki metilj, prenoseći bolest na jelene preko barskih puževa, desetkuje čitava stada ove divljači u poplavnim područjima Dunava, što nalaže potrebu zajedničke akcije nadležnih službi iz Srbije, Hrvatske i Mađarske, zaključeno je na nedavno održanom sastanku šumara i veterinara na Mesarskim livadama kraj Apatina. Dogovoreno je da se do kraja marta organizuje lečenje jelenske divljači u najugroženijim delovima SRP „Gornje Podunavlje“ u Srbiji, kao i nacionalnih parkova „Kopački rit“ u Hrvatskoj i „Gemenc“ u Mađarskoj.

Veliki metilj, kao bolest, najčešće se prenosi za vreme visokog vodostaja, posredstvom barskih puževa koji su zakonom zaštićena vrsta, čije je uništavanje zabranjeno.

– Tokom januara i februara, na području šumske uprave „Apatin“, jelenima smo dali 9.000 kilograma koncentrovane hrane u kojoj se nalazio lek protiv ove bolesti, a do avgusta ćemo im davati kamenu so u koju je udrobljen lek. Od kada je bolest ozvaničena 1999. godine, broj uginulih jelena je prepolovljen, ali bi zajedničkim preventivnim radom procenat uginuća mogao biti i manji – naglasio je referent lovstva u „Vojvodinašumama“ Branislav Mijić.

Nadležni upozoravaju da je kamena so u koju je udrobljen lek štetna za domaće životinje i apeluju na oprez. Z. O.