Фабрике у стечају, вагони у корову

Својом економском политиком наша влада је као примарне циљеве, између осталих, предвидела пораст броја радних места и модернизацију железнице. У вези с тим, чланови владе често истичу да је запошљавање примарни национални интерес, да железницу морамо да модернизујемо, да немамо одговарајуће вагоне... Фабрике вагона истовремено иду у стечај, а на нашим пругама зарасло је у коров неколико хиљада теретних вагона., који су постали места где људи страдају.

Годинама чекамо да нам странци покажу како да ове проблеме решимо, а ми да ту „памет“ скупо платимо. Потпуно се занемарује памет и добронамерност наших људи. Стручњаци за вагоноградњу и железнички саобраћај, професори машинских и саобраћајних факултета и средњих техничких школа, железничари и други годинама покушавају надлежнима да скрену пажњу на пројекат модернизације теретног возног парка железнице, који би покренуо фабрике вагона, запослио више од хиљаду радника, очистио наше пруге, па и обезбедио „старо“ гвожђе које увозимо.

Наша железница располаже са више од 10.000 теретних вагона од којих је више од половине неупотребљиво. Ако је нпр. просечна тежина вагона 20 тона, а просечна дужина 20 метара, онда је пругу од двеста километара (10.000 х 20 м) „заробило“ 200.000 тона (10.000 х 20 т) „старог гвожђа“, које наша железара и ливнице увозе. Истовремено, железница има сталну потребу за најмање 2.000 теретних вагона, што пружа прилику да се у дугом периоду запосли нпр. Фабрика вагона Краљево (500 радника) и много пратећих фабрика (500 радника).

Наша железница има „Генерални пројекат са елементима идејног пројекта реконструкције до две хиљаде старих у савремене теретне вагоне“, који показује да је исплативост модернизације старих теретних вагона око 4,5 пута већа у односу на исплативост набавке нових. То значи да су улагања у набавку нових теретних вагона економски неоправдана докле год у инвентарском парку Железница Србије постоје стари типови који се могу реконструисати у савремене вагоне. За реализацију овог пројекта велики значај има време, јер сваким даном вагони пропадају. Уколико се одмах не приступи реконструкцији, више од половине вагона ће неповратно пропасти и могу се продати само као „старо“ гвожђе.

Шта железница добија овим пројектом? Прво, са пруга се уклањају неупотребљиви вагони, који су, између осталог, и велика опасност за људе. Друго, „ослобађа“ се више десетина километара „заробљене“ пруге. Треће, добија се више стотина потребних и употребљивих вагона. Четврто, железница постаје конкурентнија. Пето, запошљава велики број својих радника итд.

Шта овим пројектом добија наша индустрија? Пример Фабрике вагона Краљево: покреће се производња вагона у периоду дужем од четири године, и то само за потребе наше железнице; запошљава се неколико стотина радника; железара и ливнице добијају „старо“ гвожђе; машински факултет и техничке школе добијају на значају итд. Поново би била покренута заустављена производња 32-осовинског транспортера за потребе ЕПС-а (завршено више од 60 одсто послова) и производња 25 вагона за превоз лимова за потребе железаре (завршено око 65 одсто).

Као што се види, реализација пројекта би имала многе позитивне ефекте. Требало би само мало добре воље, јер памети и жеље имамо. Очекујем да надлежни, пре свих у министарствима за привреду и саобраћај, у складу са овим предлогом, дају свој допринос у заустављању черупања наше железнице и фабрика.

Дипл. инж. у пензији, бивши министар (у влади СРЈ)