Тужба против Тасовца

У дану када је влада усвојила предлог буџета за 2017. годину, одржана је дебата „Култура између тржишта и јавног финансирања” у ЕУ инфо центру у Београду, организована у сарадњи са Европским покретом у Србији.

Весна Марјановић, у два наврата председница скупштинског Одбора за културу, рекла је да повратак поверења у културну политику зависи од владе која би требало да стане иза свог министра културе. „То најчешће није случај.

Све почиње са великом помпом, а на крају министар све решава сам. Реконструкција Народног музеја мора да буде државни пројекат и не сме да зависи искључиво од једног министарства”, истакла је Весна Марјановић.

Подсетила је и да нисмо разрадили механизме који постоје у свету и подсетила да у Сијетлу, у САД – које се наводе као пример тржишног културног модела, од сваког ноћења у хотелима одваја се један долар за културу. Тамо је и свака фирма која се бави грађевинским инвестицијама у обавези да одвоји један одсто за културу или да откупи једно уметничко дело.

Као пример односа европских држава према култури, навела је да у Холандији  свако дете до 12. године има обавезу да неколико пута посети музеј о трошку државе. Навела је и да Министарство културе треба да има много више утицаја када је реч о законима које предлаже Министарство финансија, а тичу се културног сектора, као што је онај о јавним набавкама.

Дајана Ђедовић из Центра за културу „Вук Караџић” из Лознице је указала да без кровног документа у виду стратегије развоја културе није јасно шта се очекује од запослених у култури, и ствара се атмосфера у којој се сви осећају закинути јер њихов рад није препознат и вреднован. Истакла је и да у унутрашњости Србије постоји проблем неедукованог кадра који није обучен када је реч о пријавама на конкурсе и коришћењу извора финансирања који су им доступни. Истакла је да је потребна и стратегија о децентрализацији.

Издавач Гојко Божовић је подсетио да се буџет за културу креће од 0,59 до 0,80 одсто. Није само проблем у новцу, већ како смо дошли до овако неопростиво ниског буџета, сматра Божовић и додаје да је последица тога мишљење да је статус културе заслужен...

– Министар културе има дискреционо право на крају године да расподели средства појединим програмима, указала је Маријана Цветковић из Станице за савремени плес.

– Тражили смо извештај како је Иван Тасовац трошио средства из тог дискреционог фонда и видели да је 2013–2014. доделио 60,5 милиона динара. „Интерна комисија, за коју нема трага ко је чини, интервенисала је у изузетним ситуацијама, доделивши појединим позориштима средства за гостовања у иностранству, али је министар новац доделио и Кустендорфу, приватном фестивалу, доделивши му за две године из тог фонда 40 милиона динара. Тасовац је такође из тог фонда доделио 11 милиона динара приватном Београдском фестивалу игре који сваке године добије на конкурсу највећи износ од свих уметника који конкуришу у тој области. Због тога смо Управном суду поднели тужбу против Тасовца”, рекла је Маријана Цветковић.