Tužba protiv Tasovca

U danu kada je vlada usvojila predlog budžeta za 2017. godinu, održana je debata „Kultura između tržišta i javnog finansiranja” u EU info centru u Beogradu, organizovana u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji.

Vesna Marjanović, u dva navrata predsednica skupštinskog Odbora za kulturu, rekla je da povratak poverenja u kulturnu politiku zavisi od vlade koja bi trebalo da stane iza svog ministra kulture. „To najčešće nije slučaj.

Sve počinje sa velikom pompom, a na kraju ministar sve rešava sam. Rekonstrukcija Narodnog muzeja mora da bude državni projekat i ne sme da zavisi isključivo od jednog ministarstva”, istakla je Vesna Marjanović.

Podsetila je i da nismo razradili mehanizme koji postoje u svetu i podsetila da u Sijetlu, u SAD – koje se navode kao primer tržišnog kulturnog modela, od svakog noćenja u hotelima odvaja se jedan dolar za kulturu. Tamo je i svaka firma koja se bavi građevinskim investicijama u obavezi da odvoji jedan odsto za kulturu ili da otkupi jedno umetničko delo.

Kao primer odnosa evropskih država prema kulturi, navela je da u Holandiji  svako dete do 12. godine ima obavezu da nekoliko puta poseti muzej o trošku države. Navela je i da Ministarstvo kulture treba da ima mnogo više uticaja kada je reč o zakonima koje predlaže Ministarstvo finansija, a tiču se kulturnog sektora, kao što je onaj o javnim nabavkama.

Dajana Đedović iz Centra za kulturu „Vuk Karadžić” iz Loznice je ukazala da bez krovnog dokumenta u vidu strategije razvoja kulture nije jasno šta se očekuje od zaposlenih u kulturi, i stvara se atmosfera u kojoj se svi osećaju zakinuti jer njihov rad nije prepoznat i vrednovan. Istakla je i da u unutrašnjosti Srbije postoji problem needukovanog kadra koji nije obučen kada je reč o prijavama na konkurse i korišćenju izvora finansiranja koji su im dostupni. Istakla je da je potrebna i strategija o decentralizaciji.

Izdavač Gojko Božović je podsetio da se budžet za kulturu kreće od 0,59 do 0,80 odsto. Nije samo problem u novcu, već kako smo došli do ovako neoprostivo niskog budžeta, smatra Božović i dodaje da je posledica toga mišljenje da je status kulture zaslužen...

– Ministar kulture ima diskreciono pravo na kraju godine da raspodeli sredstva pojedinim programima, ukazala je Marijana Cvetković iz Stanice za savremeni ples.

– Tražili smo izveštaj kako je Ivan Tasovac trošio sredstva iz tog diskrecionog fonda i videli da je 2013–2014. dodelio 60,5 miliona dinara. „Interna komisija, za koju nema traga ko je čini, intervenisala je u izuzetnim situacijama, dodelivši pojedinim pozorištima sredstva za gostovanja u inostranstvu, ali je ministar novac dodelio i Kustendorfu, privatnom festivalu, dodelivši mu za dve godine iz tog fonda 40 miliona dinara. Tasovac je takođe iz tog fonda dodelio 11 miliona dinara privatnom Beogradskom festivalu igre koji svake godine dobije na konkursu najveći iznos od svih umetnika koji konkurišu u toj oblasti. Zbog toga smo Upravnom sudu podneli tužbu protiv Tasovca”, rekla je Marijana Cvetković.