Држава ипак продаје „Дипосове” виле

Држава намерава да прода све некретнине којима располаже, а које не служе за функционисање државних органа и организација у земљи или у иностранству, одговорила нам је јуче Републичка дирекција за имовину, али тек пошто смо претходног дана објавили Закључак владе о преласку у њихове руке 118 некретнина којима је до сада газдовало Друштво за изнајмљивање непокретности „Дипос”.

Коначну одлуку о продаји државних вила и станова донеће Влада Србије, а када се то деси оне ће бити отуђене у поступку јавног оглашавања са почетном купопродајном ценом коју ће утврдити Пореска управа, наведено је у писаном одговору Дирекције. Сав овај приход ићи ће у републички буџет у који су уплаћиване и закупнине.

 Подсетимо, држава је 3. новембра одузела 118 непокретности из фонда „Дипос”. У Дирекцији кажу да је реч о 28 кућа и вила, 86 станова и четири пословна простора у улицама Пере Тодоровића, Београдског батаљона, Дипломатској колонији, Страхињића бана, Краљевачкој, Јеврема Грујића и Чакорској. У образложењу ове одлука влада је навела да је то урађено због смањене заинтересованости дипломатско конзуларних представништава и других организација за коришћење ових непокретности.

– Претпостављам да ће бити продате све некретнине које буду изузете из нашег фонда. Нисам још званично обавештен о конкретном плану, али од продаје би требало да буду заштићени објекти намењени за смештај дипломатско конзуларних представништава као и они који се налазе у процесу реституције – каже Ђоко Кривокапић, директор овог предузећа.

 У току јучерашњег дана надлежни нам нису одговорили на питање да ли је Закључком владе од 29. новембра изузето још 28 некретнина од „Дипоса” и о којим кућама и становима је реч.

Све би било у реду када би ове некретнине биле продате по реалној цени, каже Немања Ненадић из организације „Транспарентност Србија”, а зна се да се реална цена некретнина може утврдити само јавним надметањем. По његовом мишљењу било би добро да држава, приликом оглашавања продаје ових кућа и станова, пусти детаљан опис и фотографије некретнина, а не само штуро обавештење. Осим тога, неко би требало да прорачуна да ли је исплативо да сви објекти буду продати одједном или да се повремено оглашава продаја неколико њих ради добијања што више цене.

Највећи проблем представља чињеница да ће вредност ових кућа и станова процењивати Пореска управа, а не овлашћени судски проценитељи, упозорава Каћа Лазаревић, агент за некретнине.

– Подржавам одлуку државе да прода све непокретности које не користи, али овај процес траје дуго тако да је већ изгубљено доста новца. Процене Пореске управе никако не могу да буду објективније од процена судских извршитеља – каже наша саговорница.

Закон о порезу на имовину детаљно прописује на који начин порезници одређују вредност некретнине. Они сабирају цену квадрата три продате некретнине на одређеној општини, у периоду од јануара до септембра.

То могу бити три најбоље понуде, са највишим ценама или три најлошије, што зависи искључиво од воље пореског службеника. Ова просечна цена множи се са бројем квадрата некретнине чија се вредност одређује.

Она напомиње да би државне куће и станови требало да буду продати ономе ко понуди највише новца. Предност не би требало да имају тренутни закупци,  само зато што већ живе у тим некретнинама.

Уколико држава ипак одлучи да фаворизује станаре ових објеката поставља се питање да ли ће узети у обзир то што су многи од њих уложили стотине хиљада евра у уређење ових кућа. Многи од њих су потенцијална улагања договорили са „Дипосом” који им је смањивао кирију због висине инвестиција.