Država ipak prodaje „Diposove” vile

Država namerava da proda sve nekretnine kojima raspolaže, a koje ne služe za funkcionisanje državnih organa i organizacija u zemlji ili u inostranstvu, odgovorila nam je juče Republička direkcija za imovinu, ali tek pošto smo prethodnog dana objavili Zaključak vlade o prelasku u njihove ruke 118 nekretnina kojima je do sada gazdovalo Društvo za iznajmljivanje nepokretnosti „Dipos”.

Konačnu odluku o prodaji državnih vila i stanova doneće Vlada Srbije, a kada se to desi one će biti otuđene u postupku javnog oglašavanja sa početnom kupoprodajnom cenom koju će utvrditi Poreska uprava, navedeno je u pisanom odgovoru Direkcije. Sav ovaj prihod ići će u republički budžet u koji su uplaćivane i zakupnine.

 Podsetimo, država je 3. novembra oduzela 118 nepokretnosti iz fonda „Dipos”. U Direkciji kažu da je reč o 28 kuća i vila, 86 stanova i četiri poslovna prostora u ulicama Pere Todorovića, Beogradskog bataljona, Diplomatskoj koloniji, Strahinjića bana, Kraljevačkoj, Jevrema Grujića i Čakorskoj. U obrazloženju ove odluka vlada je navela da je to urađeno zbog smanjene zainteresovanosti diplomatsko konzularnih predstavništava i drugih organizacija za korišćenje ovih nepokretnosti.

– Pretpostavljam da će biti prodate sve nekretnine koje budu izuzete iz našeg fonda. Nisam još zvanično obavešten o konkretnom planu, ali od prodaje bi trebalo da budu zaštićeni objekti namenjeni za smeštaj diplomatsko konzularnih predstavništava kao i oni koji se nalaze u procesu restitucije – kaže Đoko Krivokapić, direktor ovog preduzeća.

 U toku jučerašnjeg dana nadležni nam nisu odgovorili na pitanje da li je Zaključkom vlade od 29. novembra izuzeto još 28 nekretnina od „Diposa” i o kojim kućama i stanovima je reč.

Sve bi bilo u redu kada bi ove nekretnine bile prodate po realnoj ceni, kaže Nemanja Nenadić iz organizacije „Transparentnost Srbija”, a zna se da se realna cena nekretnina može utvrditi samo javnim nadmetanjem. Po njegovom mišljenju bilo bi dobro da država, prilikom oglašavanja prodaje ovih kuća i stanova, pusti detaljan opis i fotografije nekretnina, a ne samo šturo obaveštenje. Osim toga, neko bi trebalo da proračuna da li je isplativo da svi objekti budu prodati odjednom ili da se povremeno oglašava prodaja nekoliko njih radi dobijanja što više cene.

Najveći problem predstavlja činjenica da će vrednost ovih kuća i stanova procenjivati Poreska uprava, a ne ovlašćeni sudski procenitelji, upozorava Kaća Lazarević, agent za nekretnine.

– Podržavam odluku države da proda sve nepokretnosti koje ne koristi, ali ovaj proces traje dugo tako da je već izgubljeno dosta novca. Procene Poreske uprave nikako ne mogu da budu objektivnije od procena sudskih izvršitelja – kaže naša sagovornica.

Zakon o porezu na imovinu detaljno propisuje na koji način poreznici određuju vrednost nekretnine. Oni sabiraju cenu kvadrata tri prodate nekretnine na određenoj opštini, u periodu od januara do septembra.

To mogu biti tri najbolje ponude, sa najvišim cenama ili tri najlošije, što zavisi isključivo od volje poreskog službenika. Ova prosečna cena množi se sa brojem kvadrata nekretnine čija se vrednost određuje.

Ona napominje da bi državne kuće i stanovi trebalo da budu prodati onome ko ponudi najviše novca. Prednost ne bi trebalo da imaju trenutni zakupci,  samo zato što već žive u tim nekretninama.

Ukoliko država ipak odluči da favorizuje stanare ovih objekata postavlja se pitanje da li će uzeti u obzir to što su mnogi od njih uložili stotine hiljada evra u uređenje ovih kuća. Mnogi od njih su potencijalna ulaganja dogovorili sa „Diposom” koji im je smanjivao kiriju zbog visine investicija.